Руска железница спојила Кину са Великом Британијом

ZUMA Press/Global Look Press
Захваљујући девалвацији рубље и жељи Кине да интензивира доставу робе у Европу железницом, транзит терета кроз Русију је 2016. године порастао за 36%. Међутим, још увек је далеко уноснији превоз робе поморским путем.

Илустрација: ZUMA Press/Global Look PressИлустрација: ZUMA Press/Global Look Press

Не само у Лондон

Кина је 1. јануара 2017. године успоставила директну линију за превоз терета железницом. Пут води преко територија Казахстана, Белорусије, Пољске, Немачке, Белгије и Француске, и кроз тунел испод Ла Манша. Пут је дугачак укупно 12.000 километара, а траје 18 дана.

Композиције са одећом, галантеријом и другом потрошачком робом крећу у правцу Лондона једном недељно. Превоз организује компанија Yiwu Timex Industrial Investment Co., која већ више од годину дана превози терет на линији Јиву – Мадрид.

Преко Транссиба воде и теретне линије које спајају кинеске индустријске градове и саобраћајне чворове (Харбин, Вухан, Урумћи и др.) са коначним одредиштима у Шпанији, Немачкој, Чешкој, Пољској, Белорусији и Русији. Ове линије функционишу у оквиру иницијативе Економског појаса „Пута свиле“, који је 2013. године предложио кинески председник Си Ђинпинг, и чији је циљ да споји Кину, Средњу Азију и Европу.

Русија на добитку

Данас се преко 3% терета у робном промету Кине и Европе превози преко Русије и Казахстана, рекао је за „Руску реч“ Алексеј Безбородов, генерални директор истраживачке агенције InfraNews. Он је додао да је тај проценат у сталном порасту. На пример, према подацима компаније РЖД, транзитни проток терета кроз Русију 2016. године је порастао за 36% и износи 205.000 ТЕУ [ТЕУ је оријентациона јединица капацитета контејнера дужине 20 стопа, односно 6,1 м, и ширине 8 стопа, односно 2,44 м]. Интересовање за превоз терета кроз Русију подстакнуто је и ниским ценама изазваним девалвацијом рубље, додаје Безбородов.

Засада се највећи део робе из Кине у Европу превози поморским путем. „Међутим, ако Транссиб успе да колико-толико преузме део тог протока, руска економија ће имати користи“, сматра Михаил Блинкин, директор Института за економију саобраћаја и саобраћајну политику Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“.

„Железнички превоз је у предности у односу на поморски јер краће траје, у овом случају готово двоструко краће, будући да превоз поморским путем може да траје 30-45 дана“, коментарише Алексеј Калачов, аналитичар компаније „Финам“. Међутим, по количини робе поморске линије су и даље изван конкуренције. Наиме, једна железничка композиција може да превезе највише 200 ТЕУ, а контејнерски брод чак 20.000 ТЕУ, каже Калачов.

Железнички превоз је и скупљи од поморског. „Превоз једног контејнера од кинеског града Јиву до Лондона може да кошта око 1.500-1.700 долара, док је поморским путем цена превоза двоструко мања“, каже Калачов. Све у свему, транзит Транссибирском магистралом од уласка из Кине у Русију, у Приморском крају, до Бреста може коштати око 2.200 долара.

Кинеска „рачуница“

И поред предности поморских линија, кинеске власти намеравају да интензивирају железнички превоз робе у Европу. „Кинези су заинтересовани за издиференцирани приступ саобраћајном обезбеђењу своје спољне трговине, и зато они вештачки стимулишу коришћење железничких пруга преко читавог континента“, коментарише за „Руску реч“ Иван Зујенко, научни сарадник Центра за азијско-тихоокеанска истраживања Руске академије наука.

На пример, ради повећања обима превоза робе железницом кинеске власти су 2015. године отвориле железничку линију према Европи која заобилази Русију. Теретни пут под називом „Свилени ветар“ иде преко Казахстана, Азербејџана, Грузије и Турске. До 2020. године тим путем у Турску и Европу може бити достављено од 300-400 хиљада контејнера, саопштава руско издање РБК. 

„Кини је битно да има на располагању разноврсне линије за доставу робе јер се тиме смањује зависност од појединих територија преко којих те линије иду“, објашњава стратегију кинеских власти Алексеј Калачов.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.