Руски пилићи прелазе све границе

Русија током 2017. године може постати нето извозник пољопривредних производа, тј. може извозити у друге земље више прехрамбених производа и сировина него што их увози.

„Мртва трка“ увоза и извоза

Русија у најскорије време може увећати извоз житарица и биљног уља, а поред тога може се појавити на светском тржишту са новим врстама производа: живинским месом, свињетином, шећером, кромпиром и др. Тако ће 2017. године обим извоза премашити увоз, истиче се у новом броју мониторинга економске ситуације Руске академије за народну привреду и државну администрацију, Гајдаровог института и Сверуске академије спољне трговине.

На пример, Русија је током 2015. године била већ на другом месту у свету по количини извоза пшенице, јечма и сунцокретовог уља, а прво место по извозу хељде.

Ако се задрже поменуте тенденције, већ током ове године извоз намирница може премашити њихов увоз, тако да ће „земља постати нето извозник“, сматрају економисти.

„Мало је вероватно да ће се то догодити текуће године“, тврди извршни директор аналитичког центра „СовЭкон“ Андреј Сизов. Разлика имеђу извоза и увоза, подсећа он, и даље је веома значајна, а не примећују се некакви фактори који би подстакли нагло увећање извоза или смањење увоза. „Ако је код нас почео економски раст, онда то, напротив, може довести и до раста увоза. Поред тога, рубља постаје све јача“, подсећа експерт.

Без извоза неће бити раста

Основне ставке руског извоза намирница данас су житарице и биљно уље, каже један од аутора мониторинга, главни научни сарадник Центра за аграрну и прехрамбену политику Василиј Узун. Међутим, унутрашње тржиште је већ засићено живинским месом, свињетином и шећером.

„Даљи развој подразумева повећање извоза. Ако тога не буде, онда неће бити ни раста у овим секторима“, упозорава економиста.

Русија може да извози и многе друге пољопривредне културе. „Ми све време покушавамо да заменимо увозну робу зимског парадајза и краставаца нашим производима, и све то постижемо захваљујући великим трошковима и напорима. Али са друге стране постоје производи који код нас одлично успевају на отвореном. То су: шаргарепа, кромпир, лук и купус. Они су релативно јефтини и по том питању Русија може бити конкуренција на светском тржишту. Потребна је посебна политика и подршка усмеравања тих производа на светска тржишта“, каже Узун.

Влада је, међутим, дала до знања да пољопривредници у 2017. години не треба да рачунају на велику дарежљивост буџета. Ниво подршке тржишту је исти као и прошле године, истакао је у јануару премијер Дмитриј Медведев. Он је такође позвао да се не рачуна на брзо укидање антируских санкција и да се ограничење увоза страних намирница на руско тржиште искористи у сопственом интересу.

„Ми имамо веома добру летину и огромне могућности испоруке, али је и даље питање како ће се понашати светско тржиште“, истакао је потпредседник Руског савеза произвођача житарица Александар Корбут. Много тога зависи од цена, али њих је тешко прогнозирати, додао је експерт.

Оригиналну верзију чланка прочитајте овде. 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!