Одговара ли Русији распад Транспацифичког партнерства?

Трамп је рекао да је та одлука „велика ствар за америчке раднике“.

Трамп је рекао да је та одлука „велика ствар за америчке раднике“.

Reuters
Једна од првих одлука Доналда Трампа у функцији председника САД био је указ о изласку земље из Споразума о транспацифичком партнерству (ТПП). Русији и Кини се тако пружа могућност да активирају преговоре о стварању зона слободне трговине са партнерима у Азији.

Као што је и обећао у предизборној кампањи, Доналд Трамп је првог радног дана после инаугурације потписао указ о изласку САД из споразума о ТПП. Он је рекао да је та одлука „велика ствар за америчке раднике“.

Раније је администрација америчког председника изразила спремност да предузме узвратне мере према земљама које крше трговинске споразуме, а такође је захтевала преиспитивање услова северноамеричке бесцаринске зоне (споразум NAFTA, који обухвата САД, Канаду и Мексико) с тим да „споразум буде правичнији“.

Као главни циљ нове трговинске политике прокламовано је снижење трговинског дефицита у промету робе са највећим партнерима. На пример, са Кином (која по мишљењу Доналда Трампа вештачки обара вредност јуана како би подржала извоз) промет робе износи 290 милијарди долара (податак из октобра 2016).

Међународни експерти, међутим, упозоравају на негативне последице једностраног подизања тарифа. На пример, шеф Светске трговинске организације Роберто Азаведо подсетио је на форуму у Давосу да постоји опасност од „домино“ ефекта, када због узвратног подизања царина нагло пада и увоз и извоз.

Какву корист може имати Русија?

Према оцени Светске банке, ступање на снагу споразума о ТПП не би се никако одразило на Русију, док би Кина могла имати последице у виду смањења извоза. Међутим, како истиче шеф Центра за интеграциона истраживања Евроазијске банке Јевгениј Винокуров, када би и транспацифичко и трансатлантско партнерство било реализовано, Евроазијска економска унија (Русија, Белорусија, Јерменија, Киргизија и Казахстан) нашла би се у трговинско-инвестиционој изолацији. Излазак САД из споразума отвара простор за маневар у правцу развоја трговинско-економских односа Русије и Евроазијске уније са земљама у азијско-тихоокеанском региону, истиче експерт.

Русија као део Евроазијске економске уније (ЕАЕУ) већ има зону слободне трговине са Вијетнамом, а он је потписао споразум о ТПП. Руске аутомобилске компаније „Камаз“ и „Автоваз“ постигле су договор са вијетнамском страном о локализацији својих производа у Вијетнаму. „Камаз“ је, на пример, саопштио да је прошле године удвостручен извоз у земље изван граница некадашњег СССР-а, што је између осталог постигнуто и захваљујући извозу у Вијетнам, јер је то највеће тржиште ове руске компаније изван територије Заједнице независних држава.

Преговори о олакшаним условима трговине воде се и са другим азијским партнерима. Са Кином се припрема споразум о економској сарадњи. Он не подразумева мању царину, али чини робу приступачнијом захваљујући укидању нетарифних ограничења и постизању договора о заједничкој провери квалитета.

Могућност стварања зона слободне трговине у Азији разматра се и када је реч о Сингапуру, Јужној Кореји и Индији. Поред тога, Русија је учесница форума Азијско-тихоокеанске економске сарадње, на основу кога се воде преговори о зонама слободне трговине.

Са друге стране, Кина ће сада моћи да „дише пуним плућима“ у развоју свог пројекта – Свеобухватног регионалног економског партнерства (RCEP), сматра Алексеј Портански, професор Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“ и водећи сарадник Института за светску економију и међународне односе Руске академије наука. Међутим, евентуални споразум са Кином ће ипак бити површнији од ТПП, јер његови потенцијални потписници засада свесрдно штите своја тржишта, истиче експерт.

По његовим речима, мегаспоразуми попут ТПП убудуће ће бити актуелни и тражени (мада могу претрпети одређене измене), јер они дефинишу нова актуелна правила пословања која су неопходна светском тржишту, иако не могу потпуно да замене Светску трговинску организацију (то се пре свега тиче механизама решавања спорова).