Руској економији потребан рецепт за раст

Руска економија је изашла из рецесије – тако мисле и Државни завод за статистику („Росстат“), и Министарство економије, и Централна банка. Економски пад је почео у првом кварталу 2015. године и по оцени Државног завода за статистику непрекидно је трајао седам квартала заредом. Према општеприхваћеном мишљењу, рецесија се завршава у оном моменту када је забележен раст економије у два квартала заредом, те је према томе још увек рано са сигурношћу тврдити да је економија Русије прешла у фазу раста, с обзиром да показатељи из прва два месеца 2017. године нису баш најбољи. Истини за вољу, нема поузданих основа ни за тврдњу да се наставља економски пад. Најтачнија карактеристика текућег стања руске економије била би реч „стагнација“.

Знаци оживљавања

Раст економије је њено природно стање. Економија је живи организам. Чак и у рецесији постоје сектори и компаније које се добро осећају или чак бележе раст. У последњих 30 година било је свега двадесетак земаља у којима је рецесија трајала дуже од две године заредом (под условом да у то време у њима није било ратно стање). Због тога није чудо што руска економија све више показује знаке оживљавања.

Колико златних резерви има Русија?

Недавна истраживања Државног завода за статистику су показала да је мали бизнис далеко лакше поднео кризу, и да је његов удео у економији порастао. Руска пољопривреда стабилно расте од 1999. године, а добри прошлогодишњи приноси су дали додатни импулс овој привредној грани. Скок светских цена угља проузроковао је нагли раст руског извоза и побољшање показатеља железничког транспорта. Програм модернизације армије, који се дарежљиво финансира из буџета, обезбеђује посао војноиндустријским предузећима. Становништво је две године заредом смањивало своју потрошњу, а сада је, по свему судећи, почело више да троши. У сваком случају такав закључак се може извести из пораста потрошачких кредита, а и једнократни додатак пензији за све пензионере у јануару такође је допринео расту потрошачке активности.

Па ипак, знаци оживљавања засада се не трансформишу у укупан економски успон, а у читавом низу важних сектора настављају се кризне тенденције. Продаја нових путничких аутомобила бележи непрекидан пад од 2013. године, годину и по дана непрекидно опада изградња стамбених објеката, а одлука владе да укине дотирање кредитне стопе за хипотекарне готовинске кредите проузроковала је приметно опадање потражње за тим кредитима. Централна банка говори о обнављању раста инвестиција, али обим производње и увоза инвестиционе робе у Русију не показује знаке раста. Поред тога, врло строга монетарна политика саме Централне банке, која држи своју референтну кредитну стопу на нивоу од око 10%, уз текућу инфлацију која је нешто већа од 4% годишње, изазива нагли пад интересовања продуктивног сектора економије за кредите.

Добро, али споро

После кризе 2007-2009. руска економија је две године расла бржим темпом од светске економије, да би се затим ситуација потпуно преокренула. У протеклих пет година заостатак се толико повећао да га економија Русије може надокнадити само уколико у наредних десет година њен темпо раста буде за 1% годишње већи од раста светске економије [према подацима Светске банке, светска економија је 2016. године порасла за 2,3% ­– „Руска реч“]. Међутим, руска влада засада не може дати такву оптимистичку прогнозу. Најновије процене Министарства економије говоре о темпу раста од 1,5-2% у наредне три године, а шансе за касније евентуално убрзање доводе се у везу са читавим списком структурних реформи које експерти још увек нису идентификовали, а влада још увек није одобрила.

Русија афирмише бренд „Сделано в России“ (Made in Russia)

У таквој ситуацији крајње амбициозно делује задатак који је поставио председник Путин: да се до 2020. године достигне темпо раста економије који је већи од светског. Чак и „чаробни штапић“ у виду свеетске цене нафте тешко да може имати одлучујућу улогу, јер скок цена нафте за 12 долара по барелу може убрзати руску економију отприлике за 1%, али нико од експерата није спреман да прогнозира повратак тих цена на ниво од 100 долара по барелу.

Данас су све наде руске владе у вези са оживљавањем економског раста уперене на програмске структурне реформе које припрема група Алексеја Кудрина. Очекује се да ће у мају тај програм бити представљен политичком руководству земље, после чега ће бити објављен. Ускоро ћемо сазнати хоће ли бивши министар финансија успети да формулише рецепт за брзи раст руске економије.

Аутор је старији научни срадник Института Брукингс (Вашингтон) (Senior fellow, The Brookings Institution). У периоду 1993-1998. године био је заменик министра финансија и заменик директора Централне банке Русије.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!