Зашто се у Русији гаје камиле?

Трке камила у Сибиру и на Уралу и извоз камила – да, Руси су у томе мајстори! Да би успели, потребна су им пространа поља, ловац на вукове и пријатељи међу граничарима. Ако изузмемо ове детаље, узгој камила у Русији је једноставан посао. Како кажу фармери, „у томе нема ничег необичног”.

Јефтин бизнис

Двојицу становника московског предграђа недавно су напале камиле из дворишта приватне куће. На другом месту група жена је изашла у шетњу по оближњој шуми и набасала на две камиле. Нико од њих није био спреман на овакав сусрет. Камиле су биле на меденом месецу и обузете узбуђењем, па је једна од жена завршила са уједом. 

Овакви сусрети ипак нису уобичајени у Русији. Камиле се масовно узгајају само на неколико места. Једно од њих се налази у Астраханској области, недалеко од руско-казахстанске границе. Око 500 камила живи на фарми „Зарја”, бившем совјетском колхозу.

Извор: Алексеј Николајев

У Совјетском Савезу камиле су се доживљавале као егзотичне животиње и људи нису знали за шта би могли да их користе. Нико није размишљао о продаји, држава је давала субвенције и то је било довољно. Сада је све другачије.

Извор: Алексеј Николајев

„Помама за камилама је почела пре пет година, када је градоначелник смислио да организује трке камила. Изненада, ’егзотика’ је прерасла у опсесију. Дошли су људи из Финске, Швајцарске и Норвешке. Недавно смо послали пет камила купцима у Чељабинск на Уралу”, каже Калида Јусупова, која је на челу фарме „Зарја” од 1998. године.

Извор: Алексеј Николајев

Ово није скуп посао. Ако имате мало крдо камила, брига о њима кошта вас мање него брига о говедима, додаје Јусупова. Камиље млеко се продаје по цени од 6,6 до 13,2 долара за литар, а килограм камиље вуне кошта најмање 0,6 долара, што, по мишљењу фармера, није баш пуно.

Извор: Алексеј Николајев

„Тешко је узгајати их. Камиле нису морски прасићи.”

Извор: Алексеј Николајев

„Живе 20-30 година, што значи да ће животиња са вама провести пола вашег живота”, истиче Сугундук, радник на фарми који камиле узгаја преко 30 година.

Извор: Алексеј Николајев

Ако камила има сломљену грбу, коље се због меса.  

Извор: Алексеј Николајев

„Имамо пуно људи на фарми. Кољемо једну камилу недељно”, каже Калида.

Извор: Алексеј Николајев

Међутим, главни извор прихода је продаја грла. Једна камила кошта од 420 до 750 долара.

Извор: Алексеј Николајев

Током лета у Астраханској области киша често падне само једанпут.

Извор: Алексеј Николајев

Камиле такође добро подносе зиму, али постоје неки други проблеми.

Извор: Алексеј Николајев

Проблеми са граничарима

Камиле се слободно крећу у радијусу од 20 до 80 километара. У другим земљама се за чување крда користе хеликоптери, али фарма „Зарја” их нема.

Извор: Алексеј Николајев

Они користе коње, као и пре 30 година.

Извор: Алексеј Николајев

„Недалеко је граница са Казахстаном, али камиле то не знају и стално прелазе на другу страну”, каже Калида са осмехом. „Увек сам замишљала границу као узоране бразде, као што се може видети на телевизији. Али није тако. Једном чак нисам ни приметила да сам прешла границу. Задржали су ме један дан и наплатили ми казну. Али камилу су ми вратили.”

Извор: Алексеј Николајев

Фармери данас користе ГЛОНАСС (руски Глобални навигациони сателитски систем) и животињама уграђују микрочипове. То није јефтино, али је ефикасно.

Извор: Алексеј Николајев

Па ипак, неке ствари су и даље као у стара времена. Вукови су још увек главна претња камилама у Русији. Зато на фарми мора да постоји ловац на вукове. Вук се прати у рано јутро, када за собом оставља свеже трагове.

Извор: Алексеј Николајев

„Лов на вукове је наука, и представља исцрпљујући посао”, каже Калида.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!