Ембарго чини чуда: Руски сир од француских коза

Француске козе ће донети префињени сир на руску трпезу.

Француске козе ће донети префињени сир на руску трпезу.

„УГМК-Агро“
Када је Русија 2014. године увела западним земљама ембарго на увоз намирница, из руских продавница је нестао сир произведен у многим земљама Запада, међу којима су и чланице Европске уније. Решавањем овог проблема позабавио се пољопривредни холдинг „УГМК-Агро“ на Уралу. Ова компанија је у Француској купила стадо алпских коза и почела да прави сир од њиховог млека. Већ у септембру ће репертоар сирева које производи овај холдинг бити допуњен руским варијантама француског сира Bûche de Chèvre и Camembert.

Француске козе ће донети префињени сир на руску трпезу. Извор: „УГМК-Агро“Француске козе ће донети префињени сир на руску трпезу. Извор: „УГМК-Агро“

У новембру 2016. године младе француске „аристократе“ су се отиснуле на путовање о којем су многи могли само сањати. Седмомесечне алпске козе из града Боасјер превалиле су 5.000 километара и прешле границе пет земаља да би стигле у фарму у Русији. Њихова нова кућа се сада налази недалеко од Јекатеринбруга.

У новембру је на Уралу хладно и пада снег, али су козе лако поднеле промену климе. Овдашња компанија „УГМК-Агро“ је специјално за њих преуредила једну своју фарму и поставила у њој котао са грејањем, тако да се температура стално одржава на 11-14 степени. Већ након пола године козе су донеле на свет јариће, а са њима и прво млеко. Од њега ће се на Уралу правити руске варијанте француских меких сирева са племенитом плесни – Bûche de Chèvre, Camembert, Valencay, Crottin de Chavignol и других.

Бизнис под санкцијама

По речима генералног директора „УГМК-Агро“ Иље Бондарева, компанија је изабрала меке сиреве више класе из два разлога. Први је тај што у Русији већ има доста произвођача тврдих сирева, а други је, што свежи сиреви са кратким роком трајања ни пре санкција нису стизали на тржиште Урала, што значи да после укидања санкција у будућности њихову производњу неће угрозити конкуренција из Европе. Такође није случајно што је компанија одлучила да се бави баш узгајањем коза.

Фарма коза близу Јекатеринбурга. Извор: „УГМК-Агро“Фарма коза близу Јекатеринбурга. Извор: „УГМК-Агро“

„У Русији је узгајање коза тек у зачетку. Недавно је ова сфера увршћена међу оне којима је потребна подршка државе“, каже Бондарев. „Поред тога, козје млеко је хипоалерген и одговара људима који су алергични на кравље млеко. Ми смо ту видели шансу и зато смо донели такву одлуку“. Приликом избора европских партнера холдинг „УГМК-Агро“ је проучио структуру стада и културу гајења коза у европским земљама. „Француска нема највећу популацију коза, али ипак има највећи проценат млека које се шаље у млекаре на прераду“, објаснио је Бондарев.

Тако је „УГМК-Агро“ са представницима француске фирме „KBS-genetic“ потписао споразум о куповини хиљаду коза за мужу и њиховој испоруци у Свердловску област. Уговор вредан милион евра склопљен је за козе које још нису дошле на свет због велике потражње ове расе. Њене предности су у томе што ове козе нису захтевне када је у питању исхрана и дају пуномасно млеко богато протеинима и погодно за прављење сира.

Министарство пољопривреде РФ је утврдило наменски програм развоја узгоја оваца и коза за период 2012-2014. године и плански програм до 2020. За развој ових сфера издвојено је 9.569,9 милиона рубаља из федералног буџета и 2.875,4 милиона рубаља из регионалних буџета

Аутоматизација муже и исхране

„Осећате ли шта ово мирише?“, пита начелник производног сектора „УГМК-Агро“ Анатолиј Коротков. „Миришу јабуке!“ Мирисно сено којим се хране козе припрема се самостално на овој фарми. Заједно са француским стручњацима Руси су разрадили неколико врста додатака главној исхрани. Ову додатну храну животиње добијају на специјалном кружном измузишту, где се истовремено музе и по 60 коза. Систем аутоматски бележи количину помуженог млека сваке козе и избацује потребну количину концентрата.

Руски стручњаци су развили неколико врста додатака исхрани коза. Извор: „УГМК-Агро“Руски стручњаци су развили неколико врста додатака исхрани коза. Извор: „УГМК-Агро“

Анатолиј се пре ове фарме специјализовао за гајење крупне рогате стоке. „У Совјетском Савезу коза није имала индустријску вредност. Крава даје 25-30 литара млека дневно, а коза само 2-3 литра. Због тога су козе држали углавном приватници“, прича он.

Уралски предузетници су отишли у Француску да тамо стекну искуство јер је то земља са укорењеном културом гајења коза у индустријске сврхе. Данас многи француски стручњаци по позиву долазе на Урал: једни помажу у развоју технологије производње сира, а други у узгајању коза. Међу њима је Андре Вердије из Асоцијације ангажованих пензионера који посећује фарму као волонтер. Он је 50 година живота посветио узгајању животиња, а од тога је 40 година радио са козама. Стручњаци запослени у фирми су завршили обуку у школи прављења сира у Енилу.

Козје млеко је хипоалергено и могу га конзумирати људи који су алергични на кравље млеко. Извор: „УГМК-Агро“Козје млеко је хипоалергено и могу га конзумирати људи који су алергични на кравље млеко. Извор: „УГМК-Агро“

Компанија планира до од стручњака из Француске или САД преузме технологију вештачког осемењавања животиња, да отвори своју школу прављења сира и да продаје козе заједно са технологијом прављења готовог производа. Према прелиминарним прорачунима, после реализације другог пројекта са 10.000 коза за мужу, фарма ће продавати око 7.000 ових животиња годишње.

​Приликом изградње друге фарме за 10.000 грла „УГМК-Агро“ планира да се обрати стручњацима из Холандије који имају искуство организовања крупних газдинстава за узгајање коза. Холдинг такође разматра перспективу изласка на тржиште дечије хране направљене на бази козјег млека.

Сир који тек треба упознати

Делегација из Француске је донела на Урал 25 јараца за осемењавање и они сада на фарми живе у посебном одељењу. Сваки у просеку може да осемени 25 коза. Посебно одељење су „јасле“ за јариће који су тек дошли на свет. Сваки бокс има инфрацрвену лампу под којом се јарићи греју. Хране се из флашице, најпре првим мајчиним млеком, колострумом, а затим специјалном смешом од млека у праху.

Јарићи су смештени у посебно одељење. Извор: „УГМК-Агро“Јарићи су смештени у посебно одељење. Извор: „УГМК-Агро“

„Када наша фарма буде комплетна, тј. када буде сама одгајила 1.800 коза за мужу, свакодневно ћемо добијати око 6 тона млека. Када се прерачуна, то је око 600-700 кг сира, у зависности од врсте. То није велика количина, али ми и не правимо производ за широке народне масе“, каже Бондарев.

Јарићи се најпре хране из флашице мајчиним млеком. Извор: „УГМК-Агро“Јарићи се најпре хране из флашице мајчиним млеком. Извор: „УГМК-Агро“

Погон за производњу сирева са племенитим плеснима биће покренут у септембру. Цена сира ће, према прелиминарним проценама варирати од 1.500 до 2.000 рубаља за килограм, у зависности од сорте. Засада се у млекари у Горњој Пишми, 12 км од фарме, производи козји сир Шевр. Он се, као и козје млеко може купити у локалном супермаркету „Ашан“, у „Метроу“ и у многим другим супермаркетима и специјализованим продавницама ове фарме на Уралу под брендом „Coeur du nord“.

Уз помоћ француских стручњака фарма коза планира да понуди тржишту домаће еквиваленте француских сирева Buche de Chevre и Camembert. Извор: „УГМК-Агро“Уз помоћ француских стручњака фарма коза планира да понуди тржишту домаће еквиваленте француских сирева Buche de Chevre и Camembert. Извор: „УГМК-Агро“

„Нама је јасно да може бити потешкоћа са пласманом свих наших производа у овом региону и зато преговарамо са дистрибутерима на тржиштима Москве и Санкт Петербурга“, каже Бондарев. „Велика је вероватноћа да ће половина наших производа засада одлазити тамо, јер тамошњи потрошачи знају о каквом се производу ради. Купци на Уралу тек треба да се упознају са њим“.

Коначна вредност читавог пројекта ће бити позната у јесен када буду пуштени у рад сви његови објекти. Тада ће „УГМК-Агро“ објавити и време које је потребно да се поврате уложена средства. Засада су представници фарме спремни да разговарају само о подршци државе: „Око 50% субвенција за опрему добијамо од државе, док 30% добијамо од обласне владе за грађевинско-монтажне радове. Без тога би рок враћања уложених средстава био претерано велики, а инвестициона привлачност би била негативна“, каже Бондарев.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“