Како су руски инжењери допринели развоју авиона Боинга и Ербаса?

The long-range passenger plane, Airbus A350 XWB, that has landed at the Sheremetyevo airport while being on its around the world testing tour.

The long-range passenger plane, Airbus A350 XWB, that has landed at the Sheremetyevo airport while being on its around the world testing tour.

Vladimir Pesnya/RIA Novosti
Два највећа произвођача авиона на свету, Боинг и Ербас, имају инжењерске центре у Русији. Инжењери у овим центрима допринели су пројектовању многих путничких авиона, укључујући најновије Боинг 787 Dreamliner и A350 XWB.

Почетком августа потпуно нови авион Боинг 787-10 је на америчком небу исцртао огромну сопствену силуету као тест издржљивости за своје нове моторе Rolls-Royce Trent 1000. С обзиром да је Боинг америчка компанија, врло мало људи зна да су значајан број функција на овом авиону заправо развили руски инжењери у Москви.

Силуета авиона изнад територије Сједињених Држава, посебан лет авиона Боинг Dreamliner 787-8. Извор: ReutersСилуета авиона изнад територије Сједињених Држава, посебан лет авиона Боинг Dreamliner 787-8. Извор: Reuters

Погледајмо поменути 787. Његов нос, унутрашње делове, системе инсталација (као што су систем климатизације, систем за гориво и електрични и хидраулични системи), пилоне, везу између крила и трупа и контролне површине крила дизајнирали су инжењери из филијале Боинга у Русији, из Боинговог конструкторског центра (Boeing Design Center - BDC) који запошљава 200 ваздухопловних инжењера.

787 није једини авион који је овде пројектован. Боингов конструкторски центар у Москви је највећи конструкторски центар за пројектовање ваздухоплова уз подршку рачунара изван САД-а и учествовао је у стотинама Боингових пројеката, укључујући:

  • 767-200SF
  • 747-400BCF
  • 737-900ER
  • 777-300ER/200LR
  • 747-400LCF
  • 747-8F/-8I
  • 787-8/9/10 Dreamliner

Осим тога, главни руски допринос (осим делова за 787) представљају конструкција, унутрашњост и дизајн система за моделе 747-400 BCF, 777-200 LR и 777-300 ER, као и дизајн теретног авиона 747 LCF (Large Cargo Freighter).
Тренутно Боингов конструкторски центар у Москви ради на примарним структурама трупа, као и на нападним и излазним ивицима крила за будућу серију 777X.

Модификовани Боинг 747-400 Virgin Orbita, Cosmic Girl. Извор:  Боб Риа Млађи / Getty ImagesМодификовани Боинг 747-400 Virgin Orbita, Cosmic Girl. Извор: Боб Риа Млађи / Getty Images

Боинг није једина корпорација у светској ваздухопловној индустрији која има користи од руске стручности у инжењерству.

Ербас, европски произвођач комерцијалних авиона, такође има свој конструкторски  центар у Москви. Основан је 2003. године као заједничко предузеће Ербаса и руских компанија АФК „Система” и КАСКОЛ Група. Инжењерски центар Ербаса у Русији (ECAR) био је први који је компанија отворила ван Европске уније.

Зашто стране компаније траже руски таленат? За то постоји низ разлога, каже Александар Кирејцев, генерални директор Ербасовог центра ECAR.

„Руска инжењерска школа широко је призната свуда у свету, а наши стручњаци имају изузетне квалификације”, рекао је он за Руску реч. „Осим тога, у то време [2003] Ербус је желео да успостави везе с руским произвођачима, па је оснивање инжењерског центра био један од начина да то постигне. Коначна одлука је пала на производњу одређених делова за Ербасове авионе у Русији и отада успешно радимо на томе.”

Заиста, европски произвођач авиона сарађује са руским компанијама као што су Корпорација Иркут, компанија за производњу стајног трапа Гидромаш и руски произвођач титанијума ВСМПО-Ависма.


ВСМПО-Ависма такође сарађује с америчким Боингом. Њихово заједничко предузеће на Уралу тренутно производи коване делове за Боингове серије 737, 777 и 787. У децембру 2016. године компаније су се договориле да ће изградити други погон у специјалној економској зони Титанијумска долина, који ће бити отворен 2018. године.

Постављање опреме у радионици предузећа Ural Boeing Manufacturing (UBM), заједничком подухвату Боинга и корпорације ВСМПО-Ависма у граду Верхњаја Салда у Свердловској области. Извор: Павел Лисицин / РИА НовостиПостављање опреме у радионици предузећа Ural Boeing Manufacturing (UBM), заједничком подухвату Боинга и корпорације ВСМПО-Ависма у граду Верхњаја Салда у Свердловској области. Извор: Павел Лисицин / РИА Новости

„Тешко је тачно проценити допринос нашег центра коначном производу Ербаса, али једну ствар могу рећи са сигурношћу: данас преко 4000 авиона нашег дизајна лети небом”, истиче Кирејцев. „Такође радимо много пројеката за компаније у другим индустријама, укључујући нуклеарну енергетику, железничку индустрију и машиноградњу.”

Током протеклих година руски стручњаци из Ербасовог конструкторског центра у Москви допринели су развоју свих серија авион Ербаса, укључујући:

  • A320/A319/A321 serial
  • A320/A319/A321 Sharklet
  • A320/A319/A321neo
  • A321 Cabin Flex
  • A330-200/300 serial
  • A330-200 GMF
  • A330neo
  • A350XWB-900
  • A350XWB-1000
  • A380

Реализовано је више од 120 пројеката. Према речима Кирејцева, 80% инжењерског рада на новом А330-200 GMF (General Market Fighter) такође су реализовали инжењери Инжењерског центра Ербаса у Русији.

Ербас A350 XWB. Извор:  Владимир Песња / РИА НовостиЕрбас A350 XWB. Извор: Владимир Песња / РИА Новости

Нови путнички млазњак A350 XWB (eXtra Wide Body), главни конкурент авиона Боинг Dreamliner, такође је био пројект у којем је руски центар учествовао од самог почетка.

„Радили смо на интеграцији задњих делова трупа, развијали модуле за причвршћивање система и полица за пртљаг, као и унутрашње и друге мање функције авиона”, рекао је Кирејцев за Руску реч.

Према његовим речима, током рада на овом пројекту руски тим је осмислио бројне иновације, тако да је од менаџмента Ербуса добио похвале и награде. Нажалост по руску ваздухопловну индустрију, сви патенти су, наравно, регистровани као власништво европских компанија.

Од 200 стално запослених који раде за Инжењерски центар Ербаса у Русији велики део њих дипломирао је на Московском ваздухопловном институту Московског државног техничког универзитета „Бауман” и на Руском државном технолошком универзитету „Циолковски”. Ситуација је слична и у Боинговом конструкторском центру у Москви. У њему ради 250 стално запослених, а ангажовано је и 1200 инжењера из руских и украјинских инжењерских бироа и приватних компанија. Већина сталног особља које ради у центрима Боинга и Ербуса у Москви, укључујући генералне директоре, су руски грађани.

Сазнајте више:

Руске мегафабрике: Место где се рађају „Сухоји“

Почиње нова космичка ера: Руси „штанцују” сателите на 3D принтеру

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.