Авети прошлости: Русија коначно вратила све дугове Совјетског Савеза

Иља Питаљов / РИА Новости
После распада Совјетског Савеза новоформирана Руска Федерација морала је да мисли о новој стратегији финансирања своје будућности, али и о враћању милијарди долара које је Совјетски Савез дуговао другим земљама.

Министарство финансија РФ је 21. августа објавило да су враћени последњи преостали спољни дугови који су наслеђени од СССР-а. Наиме, 8. августа је Министарство финансија уплатило 125,2 милиона долара Босни и Херцеговини за робу коју је СССР увозио из Југославије, а није платио. Тако је стављена тачка на један велики проблем савремене Русије.

У почетку су обавезе враћања дугова бившег СССР-а биле распоређене на све републике, али су се све оне 1993. године одрекле совјетских спољних актива у корист Русије, а самим тим се и ослободиле обавезе да плаћају совјетске дугове. У то време су дугови бившег СССР-а износили 104,5 милијарди долара, саопштила је Централна банка Русије.

Када су крајем 20. и почетком 21. века цене нафте скочиле, Москва је постепено почела да се извлачи из „буле“.

Како се уопште појавио толики дуг?

„Совјетски Савез је интензивно позајмљивао новац од других земаља за куповину западне опреме и фармацеутских производа, и за свакодневно попуњавање буџета“, објашњава Алексеј Михејев, директор Центра за развој иновационог бизниса и предузетништва. „Ти дугови су почели да расту током 1980-их, када је цена нафте пала и земља је морала да подржи неефикасну економију, и уједно да помаже другим комунистичким режимима у целом свету“.

Поред страних кредита, укупан дуг је подразумевао и обвезнице у националној валути, обвезнице банке „Внешэкономбанк“, као и кредите добијене од Лондонског клуба поверилаца, додаје Роман Аљохин, директор маркетиншке агенције „Аљохин и партнери“.

Совјетски буџет није био довољно велики да покрије све те дугове, тако да их је после распада земље наследила Русија.

Које државе су биле највећи кредитори?

Највеће „парче“ дуга била је сума од 47.6 милијарди долара, према стању из 1994. године. То је био дуг партнерима из Париског клуба поверилаца (велике индустријски развијене земље, углавном европске државе и САД). Када је цена нафте скочила, Москва је успела да исплати тај дуг до 2006. године тако што је 38,7 милијарди долара исплатила пре предвиђеног рока и на тај начин уштедела 7,7 милијарди долара које су кредитори пристали да отпишу или замене за робу и услуге.

Затим је Русија 2009. године вратила остатак дуга у висини од милион долара. То је дуговала Лондонском клубу поверилаца, тј. углавном комерцијалним банкама Западне Европе, САД и Јапана. У питању је новац који је „Внешэкономбанк“ узимао све до 1991. године.

Што се тиче других земаља, дуг је подмирен на основу билатералних споразума, понекад не готовином него кроз робу и услуге. У протеклој деценији Русија је вратила дугове совјетског периода следећим земљама:

Словенија – 129,2 милиона долара 2007. године (исплаћен испоруком робе)

Уједињени Арапски Емирати – 470 милиона долара 2007. године (делимично је исплаћен испоруком индустријских производа)

Хрватска – 185,7 милиона долара 2011. године (исплаћен испоруком високотехнолошких производа и енергетске опреме за термоелектрану у Сиску)

Чешка – 3,6 милијарди долара 2013. године

Мађарска – 18 милиона долара 2013. године (делимично исплаћен испоруком индустријских производа)

Финска – 30 милиона долара 2013. године (делимично исплаћен испоруком индустријских производа)

Словачка – 1,7 милијарди долара 2013. године (делимично исплаћен испоруком индустријских производа)

Србија – 288,8 милиона долара 2013. године (делимично исплаћен испоруком индустријских производа)

Кина – 451,1 милион долара 2015. године (делимично исплаћен испоруком индустријских производа и истраживањима у области медицине)

Кувајт – 1,1 милијарда долара 2016. године (плус у високотехнолошким производима 620 милиона долара)

Македонија – 60,6 милиона долара 2017. године (исплаћен испоруком индустријских производа и услугама)

Сазнајте више: 

Немачки медији изненађени због раста руске економије

ММФ потврдио опоравак руске економије у 2017. години

Три године „рата санкција”: Да ли Русија побеђује?

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.