Извози ли Русија нешто осим нафте и гаса?

Москва је увек спремна да са задовољством нешто понуди својим пословним партнерима.

Москва је увек спремна да са задовољством нешто понуди својим пословним партнерима.

Јекатерина Лобанова
Читаву деценију се руска влада труди да диверзификује спољну трговину у покушају да се ослободи зависности од нафте и гаса, и то чини са променљивим успехом. Међутим, гориво и даље чини више од половине руског извоза, мада постоје и други руски производи који су тражени у целом свету.

Император Александар III (владао 1881-1894) једном је рекао: „Русија има само две савезнице: своју армију и своју морнарицу“. Желео је рећи да се Русија може уздати само у себе. Те његове речи су постале крилатица која је затим доживела многобројне шаљиве варијације прилагођене савременим условима. По једној од најпопуларнијих верзија два савезника Русије су нафта и гас, јер су то два основна извора прихода на међународном нивоу.

Судећи по подацима за 2016. годину које је изнео Руски центар за извоз, фосилно гориво игра важну улогу у руском извозу. Енергенти (тј. нафта и гас, и њихове прерађевине) чине 62% руског извоза и у њему су далеко већа ставка од свих осталих производа. Русија је 2016. године зарадила 176 милијарди долара од продаје фосилног горива, а зарада од укупног извоза износила је 285 милијарди долара.

Нафта и гас – благослов или проклетство?

Нафта и гас су већ деценијама основне ставке у руском извозу. То је и логично, јер Русија има највеће резерве природног гаса на свету (24% светских резерви) и шеста је у свету по резервама нафте (6,1% светских резерви). Са друге стране, зависност од нафте и гаса је нешто што прави Русији велике проблеме.

Прво, држава је због тога осетљива на осцилације цена нафте и гаса. Према извештајима Руског центра за извоз, 2016. године је извоз опао за 17% (58 милијарди долара) у поређењу са 2015. годином, што је било условљено наглим падом цена нафте почетком године. Цена нафте је поново скочила када су се земље ОПЕК-а уз учешће Русије сложиле да ограниче производњу нафте. Због тога се, по мишљењу експерата, у 2017. години може очекивати да ће приходи Русије бити већи. Па ипак, нафтно тржиште и даље није имуно на осцилације и нестабилност, и тај проблем ниједна земља не може решити.

Друго, с обзиром на све већу популарност алтернативних извора енергије није јасно како се стабилан просперитет може заснивати на извозу фосилног горива. Па ипак, како је 2016. године истакао руски председник Владимир Путин, засада је преурањено очекивати крај ере фосилног горива. Што се тиче зависности Русије од нафте и гаса, влада признаје да је та зависност штетна, али по мишљењу експерата (на пример, бившег министра финансија Алексеја Кудрина), тешко да ће се ситуација изменити у наредних 10 година. Поред нафте и гаса Русија је и велики извозник угља.

Метали, машине и оружје

После фосилног горива у структури руског извоза 2016. године највећа ставка су били метали и производи од њих – они су чинили 10% укупног извоза. Русија је највећи извозник алуминијума и његових легура. Према статистици Руског центра за извоз, ти производи су 2016. године чинили 4,6% руског извоза робе која не спада у енергенте. Русија такође извози полуфабрикате од нелегираног челика, лима, бакра и никла.

Постоје тржишта на које Русија извози и готове производе, пре свега машине и опрему. Ти производи су 2016. године чинили 7,3% укупног руског извоза. Највише су се продавали мотори, а после њих нуклеарни реактори и аутомобили. У ове последње не спадају само возила произведена у Русији (Автоваз) него и аутомобили који се у Русији склапају по лиценци, на пример Фолксваген и Рено.

Оружје је такође велика ставка извоза. Још од совјетског доба Русија радо продаје своје војне производе свим заинтересованим купцима. Како је рекао премијер РФ Дмитриј Медведев, Русија је 2016. године извезла оружје вредно 15 милијарди долара. Према извештају Стокхолмског међународног института за истраживање мира (SIPRI), у протеклих пет година Русија је после САД била највећи извозник оружја – извезла је 23% укупног извезеног оружја у свету. Ове две нуклеарне суперсиле извозе више од половине оружја на светском тржишту.

Море пшенице

После машина и опреме, највећа ставка извоза су производи хемијске индустрије (6%), намирнице и пољопривредне сировине (5,2%). Руски политичари, а међу њима и председник, кажу да је услед „рата санкција“ са ЕУ руска пољопривреда процветала и Русија је сада спремна да увећа извоз пољопривредних производа.

Пшеница је основни производ у које власти полажу највише наде када је реч о извозу. Министар пољопривреде Александар Ткачов у више наврата је нагласио да је Русија током протеклих година постала један од водећих светских извозника пшенице. У протеклој пољопривредној сезони (од јуна 2016. до јуна 2017. године) Москва је на светска тржишта испоручила 27,1 милион тона пшенице. Више су извезле само САД (28,1 милион тона).

Овај текст је део серије „Зашто Русија...?”, у којој „Руска реч” одговара на најпопуларнија питања везана за Русију.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још: