Да ли ће Русија заиста смањити војне трошкове?

Портпарол руског председника Дмитриј Песков је делимично демантовао тврдње Стокхолмског института, изјавивши да се трошкови коригују према раније утврђеном плану и додао да се не ради о тако великом смањењу буџета. 

„Председник је више пута говорио да су трошкови за одбрану и одбрамбено-индустријски комплекс достигли максимум. Ако се узме у обзир да је материјална база руских Оружаних снага обновљена, чека нас смањење трошкова за одбрану које ће се одвијати у етапама“, рекао је Песков 23. марта. Стога, рачуница Стокхолмског међународног института није тачна, али тежњу су осетили, додао је Песков.  

Стални аутор војне рубрике Russia Beyond Николај Литовкин је покушао да сазна како Русија планира да штеди у војној сфери.

На чему ће Русија да штеди? 

Трошкови које Русија смањује се углавном тичу новог оружја, и у време новог хладног рата она не планира да започиње трку у наоружању, сматрају руски војни експерти. 

„Војно планирање се у наше време заснива на принципу 'неопходно и довољно'. Уздржавамо се од повећања броја нуклеарних бојних глава и придржавамо се међународних споразума који су потписани последњих 30 година“, рекао је за Russia Beyond Виктор Литовкин, војни аналитичар новинске агенције ТАСС. 

Недавно је Русија одлучила да смањи три пута количину новца на развој новог наоружања и Министарство одбране ће сада добити око 370 милијарди долара за војне потребе и истраживања до 2027. године.

Су-57

Александар Белтјуков

„Стопираћемо рад на новој генерацији носача авиона, нећемо добити толико авиона пете генерације Су-57 колико смо планирали, одложићемо рад на новој генерацији стратешких бомардера ПАК ДА и неке друге скупе програме“, додаје Литовкин. 

Сем тога, држава ће такође одустати од идеје да постави интерконтиненталне балистичке ракете на железничке шине (пројекат Баргузин). 

Који су главни пројекти у блиској будућности? 

„Новац ће бити уложен у оружје које спречава велике оружане конфликте и не дозвољава да заоштравање односа са западним државама доведе до Трећег светског рата. То је наравно нуклеарно оружје и то је стварање нових хиперсоничних ракета и других технологија“, рекао је за Russia Beyond Виктор Мураховски, главни уредник часописа „Арсенал Отечества“. 

Он подсећа да је тим системима руски председник Владимир Путин уздрмао свет у годишњем обраћању Федералној скупштини Руске Федерације.

То је хиперсонична ракета „Кинжал“ коју може да понесе МиГ-31 и да гађа непријатеља са даљине од преко 2000 км, односно пре него радари примете авион.

То је и хиперсонични систем „Авангард“ који може да лети у густим слојевима атмосфере (на граници са стратосфером) на интерконтиненталне раздаљине брзином од преко 20 маха.

Колико је резање војног буџета неочекивано?

Прича о томе да Русија реже војни буџет се заправо понавља из године у годину. Војни трошкови су 2016. износили 3,3 бруто домаћег производа, и још тада је најављено да ће се постепено смањивати, на пример, да ће 2018. године износити 3% БДП, а 2019. још мање – 2,8%.

И тај тренд нимало не изненађује. У условима нижих цена нафте чудно би изгледало да се војни трошкови увећавају, а социјални смањују. Међутим, шта год се дешавало, лако се може приметити да темпо модернизације наоружања није успорен: копнене, ваздушне и војно-поморске снаге, као што је и планирано, и даље добијају нове високотехнолошке системе наоружања.

Прочитајте чиме је још Путин запањио свет: Руско супероружје од ког нема одбране

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!