Рубља није увек била ни једини ни најчешће коришћени новац у Русији. Први пут се спомиње у писаним изворима 1316. године, а њен главни конкурент је тада била „дењга“, мала монета која се користила у свакодневној трговини. Рубља је тада била сребрна полуга од 200 грама, велике вредности и мало је ко могао себи да приушти рубљу. Име је добила од речи „руб“, јер су полуге након ливења имале на себи шавове. „Дењга“ можда и није опстала до наших дана али јесте њено име, па се новац на руском зове „деньги“.
У 14-15 веку сребрна полуга је замењивала врећу других монета мање вредности, а сама је постала новчић тек у 17. веку. За време владавине Алексеја Михајловича Романова 1654. године појавила се прва монета по имену рубља, искована од европских талира. Руски мајстори су поставили своје симболе, јахача и датум. Рубље су у народу звали „јефимке“, јер је оригинални талир био из рудника сребра Јоахимштала (сада Јахимов у Чешкој).
Захваљујући финансијској реформи Петра Великог почетком 18. века рубља се осамосталила и постала основна валута монетарног система Руског царства.
Период кованог новца је трајао до 1769. године када је Катарина Друга наредила штампање првог папирног новца, што је учињено да би се покрио дефицит буџета од 1 милион 800 хиљада рубаља који је настао због огромних трошкова Руско-турског рата (1768-1774).
Највреднија новчаница коју је икада штампала Руска империја звала се „петењка“ јер је на њој био Петар Велики. Штампана је 1898. године и имала номиналну вредност од 500 рубаља. „Петењка“ и „катењка“ од 100 рубаља, у част Катарине Велике, били су машта сваког Руса. Учитељи су зарађивали у то време око 100 рубаља годишње, а најплаћенији професори 500.
Последња рубља је у Руској империји искована 1915. Двоглави орао је са ње затим прешао на први новац штампан после револуције, али без обележја империје. Орао је без круне а позадина је украшена свастиком – старим симболом просперитета.
Почетком 20-их година вредност рубље је тако пала да се није исплатило куповати дрва за огрев. Паметније је било бацати рубље у ватру. Нове власти су штампале банкноте од 20 и 40 рубаља, које су личиле на поштанске марке а народ их је звао „керенке“ у част Александра Керенског, председника Привремене владе.
У то време је било пуно различитих новчаница, а користили су се и талони за хлеби и вино. До 1922. у оптицају су били и „катењка“ и „петењка“. Тридесетих година појавили су се „червонци“. У Царској Русији тако су звали златне стране кованице. Лењинов лик се први пут појавио на червонцу од 10 рубаља и задржао се до 1991. године.
Од 1947. дизајн новчаница је доживео промене и почео да подсећа на старе царске рубље. Земља која је победила у Великом отаџбинском рату и ослободила свет од фашизма је поново постала велика империја.
Нови ковани новац се појавио 1961, али не од вредног метала као раније. Сада је то била легура бакра и никла. Совјетске рубље су могле да се користе само у земљи, а новац штампан 1961. је имао превод на свим већим језицима СССР.
Рубље су 1992. добиле нови изглед, али то није дуго трајало. Новчанице које данас знамо су се појавиле 1995, само што су имали другу вредност. Због инфлације постојале су новчанице од 1000 до 500.000 рубаља.
Деноминација 1997. године је смањила све те нуле. Појавиле су се новчанице од 5 (убрзо повучене из употребе) 10, 50, 100 и 500 рубаља, а почетком 21. века и од 1000 и 5000 рубаља. Најновије банкноте су изашле 2017-те – 200 и 2000 рубаља посвећене Севастопољу и Руском далеком истоку.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
