„Наше откриће је окончало контроверзе око крстарице 'Донски' и места где је потонула. Ускоро ћемо отпочети процедуру спашавања брода”, саопштила је 17. јула јужнокорејска компанија Shinil Group. Неколико дана раније у територијалним водама Јапанског мора рониоци ове компаније су пронашли остатке крстарице „Дмитриј Донски” која је потонула пре 113 година и објавили фотографије свог проналаска. 1905. године овај брод је учествовао у руско-јапанском рату и потонуо је на путу за Владивосток.
Вест о пронађеном броду руске империје не би била тако сензационална да се нису појавиле гласине о садржају терета који је он превозио. Према корејској верзији, на крстарици се налазило 5500 сандука у којима је био новац којим је располагала руска ратна ескадра. Ради се, наводно, о злату вредном преко 130 милијарди долара по данашњем курсу.
Оклопна крстарица прве класе „Дмитриј Донски” поринута је 1883. године и дуго је била главни брод Балтичке флоте у царској Русији. Између осталог, на позив владе САД овај брод је пловио за Њујорк на прославу 400-годишњице Америке.
На почетку руско-јапанског рата „Донски” се већ сматрао за „ветерана” морнарице: у поређењу са тада новим бродовима он је био сувише спор и тром. Па ипак, повучен је из резерве и послат у легендарну битку код Цушиме, која је за њега била и последња.
„Дмитриј Донски“, 1893.
Стара крстарица је тада заштитила брже бродове и омогућила им да се извуку из јапанског напада. Такође је и сама на извесно време избегла праћење. На крстарицу је прешла посада торпиљарке која је тешко оштећена. „Донски” је преживео ноћ и са угашеним светлима се упутио за Владивосток. Међутим, пет сати, колико је било потребно да се посада торпиљарке пребаци на брод, омогућило је Јапанцима да стигну „Донски”. Опколило га је девет бродова. Посада није желела да се преда и потопила је сопствени брод са подигнутим заставама.
Рониоци компаније Shinil Group су саопштили да су приликом експедијице видели крму „Донског”, митраљезе, јарболе и палубу, као и велики број металних сандука на крми. „Верујемо да су то сандуци са златом и то је историјски доказано”, изјавио је портпарол компаније Парк Сунг-Јин. „Сандуци су врло чврсто везани што указује на то да се у њима налази нешто драгоцено.”
Након овог саопштења акције компаније Shinil Group на берзама су скочиле за преко 20%. Осим тога, компанија је већ лансирала криптовалуту „Donskoi International” и обећала да ће део злата ићи на дивиденде свих власника акција. Још 10% ће уложити у развој пројеката са Северном Корејом, а половину блага ће вратити Русији.
Међутим, одмах се испоставило да Shinil Group нема дозволу корејских власти да извуче брод и да, самим тим, не може то да уради. Акције су зато већ до затварања берзи 17. јула пале за 20%, а наредног дана за још 30%. Компанија је упозорена да може бити кривично гоњена због спекулација на тему „пронађеног блага”.
Људи су се брзо сетили и других сличних прича. Исти овај брод „Донски” са „златом” већ је 2000. године наводно открила корејска приватна компанија Dong Ah Construction. Компанија је тада била пред банкротом, а само гласине су биле довољне да јој акције нагло скоче.
Руску крстарицу су „пронашли” и 2003. године бизнисмени из Tonya Construction и Корејског института за океанографију. Овог пута банке су одбиле да компанији дају кредите и погодите шта се десило после вести о руској крстарици са златом. Да, тако је. Фирма је ипак ускоро банкротирала и све гласине о нађеном броду су утихнуле.
По свему судећи, лов на „Донски” није престајао свих ових година. Постоји могућност да је овог пута крстарица заиста пронађена. Али шта је са златом? Руски историчари немају никакве сумње по том питању: „Не постоји архивски материјал ни научни доказ који би подржао претпоставку да се на 'Донском' налази злато. Питање злата на руским ратним бродовима појављује се с времена на време, али тог злата нема и Кореанци ће само узалуд потрошити свој новац”, рекао је Сергеј Климовски, руководилац за научна истраживања у Централном музеју ратне морнарице у Санкт Петербургу.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
