„Гаспром“ изградио 80 одсто гасовода „Турски ток“

Global Look Press

„Гаспром“ је поставио 1500 километара цеви и тако изградио 80 одсто гасовода „Турски ток“, изјавио је председник управног одбора руског гасног холдинга Алексеј Милер.

„Гаспром“ наставља да реализује важне извозне пројекте у правцу Европе. У току су припремни радови на постављању цеви за гасовод „Северни ток 2“ у територијалним водама Немачке на подручју Лубмина. Гради се гасовод „Турски ток“, трасом оба крака постављено је 1500 километара цеви што износи око 80 одсто укупне дужине гасовода, нагласио је он.

„Гаспром“ је почео градњу морске деонице гасовода „Турски ток“ у дужини од 930 километара у мају прошле године. Цеви ће бити постављене испод Црног мора до обале Турске. Копнени транзитни (други) огранак водиће до границе Турске са одређеним земљама, а његова дужина биће 180 километара.

Први огранак предвиђен је за турско тржиште, а други за снабдевање земаља јужне и југоисточне Европе. Капацитет сваког крака биће 15,75 милијарди кубних метара гаса годишње. Са испорукама гаса почеће се крајем 2019. године.

Руски енергетски гигант „Гаспром“ и влада Турске потписали су протокол о копненој деоници транзитног крака гасовода „Турски ток“ за испоруку руског гаса европским потрошачима крајем маја. Заменик председника управног одбора „Гаспром“ Александар Медведев говорио је да ће руска компанија у најскорије време коначно одредити руту другог крака гасовода „Турски ток“ за испоруке гаса у источну и југоисточну Европу. По његовим речима, у овом тренутку разматрају се две основне варијанте у складу са процедурама у Европској унији и Европској комисији. Као потенцијална тржишта он је навео Грчку, Италију, Бугарску, Србију и Мађарску.

Милер је раније рекао да би гас другим краком „Турског тока“ могао да стигне до гаснотранспортних система Бугарске, Србије и Мађарске 2020. године

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“