Трговинска размена између Русије и Кине порасла за четвртину од почетка ове године

Global Look Press

Трговинска размена између Русије и Кине у периоду од јануара до јула 2018. године порасла је за 25, 7 одсто у односу на исти период лане, премашивши суму од 77 милијаради долара, саопштила је Главна царинска управа Народне Републике Кине, пренели су руски медији.

Према прогнозама за ову годину, обим билатереалне трговине између Русије и Кине сачуваће двоцифрени раст. Обе земље оптимизују трговинске структуре и шире прекограничну економску сарадњу.

Очекује се да укупан обим трговинске размене између двеју земаља у 2018. години премаши сто милијарди долара, нагласио је званични представник Министарства комерцијале Кине Гао Фен.

Главни ресурси и роба коју Русија извози у Кину су метал, сирова нафта, природни гас, фармацеутски производи и медицинска опрема, као и пољопривредни и производи хемијске индустрије. Кина Русији пре свега продаје грађевинску технику, производну опрему, челик, електронику, текстил, одећу и белу технику. У последње време у Русији су постали популарни кинески путнички аутомобили.

Само у септембру трговинска размена између двеју земаља износила је 9,65 милијарди долара. У првих девет месеци ове године руски извоз у Кину порастао је за 39,2 одсто, достигавши 41,95 милијарди долара, док је Кина Русији испоручила робу у вредности од 35,2 милијарде долара, што је 12,7 одсто више него прошле године у истом периоду, преноси портал Взгляд.

Трговинска размена између Русије и Кине у 2016. години достигла је 69,52 милијарде долара. Прошле године овај показатељ увећан је на 84,07 милијарди долара. Брзи раст билатералне трговине повезан је у одређеној мери с порастом потражње у Русији у којој се примећује стабилизација националне економије. Осим тога, повећан је и обим робе увезене из Русије у Кину, рекао је Гао Фен.

Како је истакао, повећање трговинске размене објашњава се и растом кинеских инвестиција у Русији и јачањем сарадње у области енергетике и аерокосмичке индустрије. Обе земље спремне су да предузму мере у оптимизацији трговинских структура и развоју нових извора раста, како би сачувале постигнуту динамику, додао је Фен.

Из Међународне трговинске палате Кине поручују да се елементи увоза углавном узајамно допуњавању и да између Кине и Русије нема директне конкуренције.

Шири се сарадња у сфери научних истраживања. На пољу образовања постигнути су значајни резултати, успостављена је директна размена на нивоу Универзитета, укључујући заједничке едукативне програме у области екологије, енергетике и информационих технологија, додао је он.

Експерти примећују да постоји огроман потенцијал који може бити реализован захваљујући иницијативи Један појас, један пут и руској политици замене увозних производа. Чвршћа економска сарадња, по њиховој оцени, може бити обострано корисна и помоћи у решавању проблема као што су протекционизам и једнострана трговинска политика Сједињених Држава.

Потпредседник Кинеске академије за међународну трговину и економску сарадњу Ли Гуанхуеј истиче да кинески инвеститори имају велико искуство у реализацији бројних великих инфраструктурних пројеката у Африци, Јужној Америци и на Блиском истоку. По његовим речима, сада је прави тренутак да се ти инвеститори привуку у прекограничне инфранструктурне пројекте који повезују Далеки исток Русије и Североисточну Кину, преноси Российская газета.

Прочитајте такође: Русија планира да на кинеском тржишту заузме место америчких производа

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“