Гасовод „Северни ток 2“ стигао до Шведске

Reuters

Градња гасовода „Северни ток 2“ којим ће гас бити транспортован из Русије у Немачку по дну Балтичког мора стигла је до економске зоне Шведске.

Брод Solitaire почео је јуче са постављањем цеви у економској зони Шведске. У луку шведског града Карлсхама достављено је 34 хиљаде цеви за гасовод „Северни ток 2“ које ће бити постављане до лета идуће године. Лука је ангажовала тим поводом 110 људи, а планирано је отварање још тридесет радних места, преносе руски медији, позивајући се на шведски радио SR.

Брод за постављање цеви Pioneering Spirit почео је, јуче, градњу гасовода у водама Финске. Досада је постављено укупно 370 километара цевовода. Међутим, Европски парламент иступио је ових дана за затварање руског пројекта Северни ток 2 који је у резолуцији назван политичким и опасним за европску безбедност. Усвајање резолуције изазвало је оштре негативне реакције руских сенатора посланика Државне Думе, као и Министарства спољних послова чији је портпарол Марија Захарова покушаје да се осујети енергетска сарадња назвала безумним, преноси портал Взгляд.

Гасовод намењен европским потрошачима има капацитет 55 милијарди кубних метара гаса годишње, укупна дужина два крака којим се гас транспортује по дну Балтичког мора износи 1224 км. Дозволу за градњу „Северног тока 2“ већ су дали Немачка, Финска и Шведска. У овом тренутку оператер пројекта Nord Stream 2 треба још од данске владе да добије дозволу за постављање цеви у територијалним водама те земље. Радови се одвијају по плану. Русија је више пута позивала да се овај пројекат не доживљава као инструмент утицаја. По речима Владимира Путина Москва се према пројекту односи као искључиво економском.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“