Агенција РИА „Новости“ издвојила је ових десет достигнућа.
Централна банка Русије купила је 2018. године рекордну количину злата – укупно 92,2 тоне, и по том показатељу је на првом месту у свету. Сада Русија поседује преко 2.000 тона злата, тј. 18% светских резерви.
Златне резерве ће ублажити последице евентуалног краха долара, јер је злато доста независно у односу на било коју светску валуту.
Централна банка РФ откупљује трећину злата које се вади у Русији, а вади се око 300 тона годишње. Тако се подржавају домаће компаније, али је то и начин да се оствари профит, јер злато у последње време поскупљује. Крајем децембра је цена унце достигла 1.270 долара.
Поједини аналитичари не искључују варијанту по којој Русија касније може искористити један део резерви за финансирање структуре која би послужила као алтернатива Светској банци, што би био моћан инструмент у трговачкој конфронтацији са САД.
Поред тога што складишти златне полуге, Централна банка РФ смањује и улагања у америчке обвезнице. Русија је распродала практично сав амерички дуг у хартијама од вредности које је поседовала. Већ у јуну је удео америчких државних обвезница у руским девизним резервама износио само 10%, а данас је близак нули.
Пре само неколико година (2010) Русија је поседовала америчке обвезнице вредне 176 милијарди долара. Тада се сматрало да су америчке хартије од вредности поред америчког долара најпоузданији финансијски инструмент.
Сада се Централна банка РФ ослободила тих хартија под све већим притиском у виду санкција које Вашингтон уводи Русији, јер се сматра да у тој ситуацији нема никаквог смисла кредитирати америчку економију.
У руском буџету је 2018. године остварен суфицит – први пут за протеклих седам година. Према прогнозама Министарства финансија, тај суфицит износи 2,5% бруто домаћег производа.
У 2017. години је забележен дефицит од 1,4% БДП, па је и за ову годину првобитно био предвиђен дефицит од 1,3%, али је ситуација много боља од очекиване захваљујући високој цени нафте.
Суфицит буџета је такође фактор који може помоћи Русији да се супротстави новим западним санкцијама.
Русија спада међу земље са најмањим спољним дугом – дугује 525 милијарди долара. Ради поређења, Велика Британија дугује 7,5 билиона, Француска 5 билиона и Немачка 4,8 билиона долара. Читава еврозона дугује 14 билиона, а САД дугују преко 21 билион долара.
Како су установили аналитичари швајцарске банке UBS, Русија је водећа земља по брзини измиривања спољног дуга (и државног дуга и дуговања свих сектора економије).
Спољни дуг ће бити велики проблем у случају изненадног погоршања међународне економске ситуације. Према томе, што је мањи спољни дуг, мањи је ризик и од банкрота.
Економисти сматрају да је данашњи руски дуг оптималан, будући да износи 20,4% бруто домаћег производа. Сав спољни дуг се отприлике може поредити са количином руских девизних резерви и резерви злата (450 милијарди долара), што значи да руско Министарство финансија у сваком тренутку може тај дуг исплатити странцима.
Грађани Русије су 2018. године подигли рекордан број хипотекарних кредита. Према проценама експерата групе „Дом.рф“, за 10 месеци 2018. године одобрено је 1,17 милиона кредита у вредности од 2,37 билиона рубаља.
Порасту кредитирања куповине станова допринело је значајно смањење каматне стопе. Од јануара до септембра 2018. године каматна стопа за стамбене кредите износила је 9,55%, што је скоро за 1,4% мање него прошле године, док је у октобру спуштена на рекордних 9,41%.
Према прогнозама Министарства грађевинарства и стамбене инфраструктуре, 2022. године ће грађани моћи да подигну кредит са каматном стопом од само 6%.
Русија је 2018. године поставила апсолутни рекорд у експлоатацији нафте. У октобру се дневно производило 11,6 милиона барела „црног злата“.
Како је истакнуто у извештају ОПЕК-а, то је најјачи интензитет који је Русија достигла у постсовјетском периоду.
Овом достигнућу највише је допринела компанија „Роснефть“, и конкретно „Юганскнефтегаз“ који њој припада. Експлоатацију су увећале и компанје „Лукойл“, „Сургутнефтегаз“, „Газпром нефть“ и „Татнефть“.
ОПЕК очекује да ће експлоатација нафте у Русији до краја године достићи ниво од 11,24 милиона барела дневно.
На крају године ће ниво извоза гаса кроз цевоводе у Европу премашити 200 милијарди кубних метара.
За протеклих 11 месеци „Газпром“ је страним наручиоцима испоручио 179,9 милијарди кубних метара гаса, што је за 2,6% више него у истом периоду прошле године, и за 10,2% више него претпрошле.
Увоз су увећале пре свега Немачка, Аустрија и Холандија, а такође Француска, Чешка, Финска и Румунија. Мађарска и Грчка су од јануара до новембра купиле више руског гаса него у целој протеклој години.
Русија испоручује гас Европи цевоводима кроз Белорусију, Пољску и Украјину, а такође по дну Балтичког мора. Покретање „Турског тока“ и „Северног тока 2“ ће омогућити да се у Европу извози скоро 290 милијарди кубних метара гаса, што, према прогнозама Међународне енергетске агенције, ипак неће покрити све потребе Старог света за овим горивом.
Поред фосилног горива Русија је 2018. године извезла и рекордну количину жита. Руску пшеницу је увозило преко 100 земаља света, међу њима Египат, Турска, Бангладеш, Саудијска Арабија, Индонезија, Азербејџан и Нигерија.
Према подацима агенције Bloomberg, Русија је током пољопривредне сезоне 2017-2018. извезла 36,6 милиона тона пшенице, што је за 30% више него прошле године, те је према овом показатељу Руска Федерација поставила рекорд столећа.
Апсолутни рекорд засада припада САД, које су у сезони 1992-1993. извезле на светско тржиште 36,8 милиона тона пшенице, али и тај рекорд ће по свему судећи ускоро бити оборен.
Како је ове јесени саопштио The Wall Street Journal, због повећаног извоза руског жита амерички фармери трпе велике губитке, тако да се у земљи затварају пољопривредна предузећа, и то брзином која није забележена још од 1980-их. Руско жито је јефтиније од америчког, што значи да ће га и даље потискивати са светског тржишта.
На ранг-листи економија у развоју коју саставља агенција Bloomberg Русија се са седмог попела на друго место.
Раст руске економије истакли су и експерти Светске банке. Наиме, на ранг-листи Doing Business Русија се са 35. попела на 31. место, мада је још 2012. године била чак на 120. позицији.
Узгред, према проценама Светске банке, Русија се по бруто домаћем производу приближила топ-листи десет најјачих економија света, престигавши Јужну Кореју и заузевши 11. место. Руски БДП се за годину дана увећао скоро за 300 милијарди долара, и сада износи 1,58 билиона долара.
И на крају, одлазећа година је била рекордна и у сфери руског туризма. Русија је ове године примила 90 милиона туриста, што је највиши показатељ за протеклих десет година.
Према подацима које износи агенција „Ростуризм“, од 2008. године је проток туриста (из иностранства и у унутрашњости) скочио за око 70%, с тим што огромну већину чине домаћи туристи, којих је било преко 60 милиона. Најпопуларније дестинације су биле Москва, Краснодарски крај, Крим, Санкт Петербург и Владимирска област.
Интересовање за Русију је порасло и у вези са светским првенством у фудбалу, као и летовањем на Криму. Летњи мундијал је окупио скоро седам милиона навијача, од тога је било 3,5 милиона странаца. Светско фудбалско првенство је руској економији донело приход од скоро билион рубаља.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
