Вучић: Србија увек редовно измирује све финансијске обавезе према Русији

DPA/Vostock-Photo
Од Путинове посете Вучић очекује јачање привредне сарадње чак и у областима које никада нису биле заступљене у српско-руским економским односима.

У великом интервјуу који је председник Александар Вучић дао руским медијима уочи посете Владимира Путина Србији посебна пажња је посвећена развоју економских односа двеју земаља.

„Наша очекивања су велика. Сада на списку имамо 21 споразум, и то су само најважнији документи од свега што треба да потпишемо“, рекао је Вучић, а затим детаљније размотрио поједине пројекте.

„Већ одавно радимо са компанијом ’Российские железные дороги’ (РЖД). Она у Србији зарађује новац и обавља добар посао, који ће се и наставити. Сада потписујемо споразуме о изградњи најмодернијег јединственог диспечерског центра. Русија има веома добре диспечерске центре за своје пруге, и они спадају међу најбезбедније на свету. Затим ће бити склопљен споразум о реконструкцији пруге на веома тешкој деоници Стара Пазова – Нови Сад, а затим ћемо наставити са разматрањем питања реконструкције и изградње пруге Ваљево – Врбница до границе са Црном Гором“, рекао је Вучић.

Српски председник је додао да кључни значај за Србију има снабдевање електричном енергијом. „Ми смо близу реализације пројекта који се раније звао ’Јужни ток’. То ће бити комплетан интерконектор између Бугарске и Мађарске“, нагласио је он.

Вучић је рекао да ће после склапања споразума бити изабрани извођачи, те да Србија добро сарађује са компанијом „Газпром“. „Веома сам захвалан Алексеју Милеру за одличну сарадњу, коректан однос и добру цену која је понуђена Србији. Она није иста као за Белорусију и неке друге земље, али је веома добра и много је повољнија од цене по којој нам други нуде гас“.

Председник Србије се запитао шта да радимо ако се испорука гаса преко Украјине једнога дана заустави и додао да је због тога Србија веома заинтересована за изградњу гасовода преко Бугарске, тј. „Турског тока“ који ће имати два огранка. „Преговарамо са Гаспромом и о изградњи електрана на гас у Србији, и о проширењу наших складишта са садашњих 400 милиона на 750 милиона, а касније и на милијарду кубних метара гаса. Тиме ћемо обезбедити резерве за пет-шест месеци“.

Вучић је посебно истакао да Србија редовно измирује све своје финансијске обавезе према Русији. „Сада Србија више нема дуг према Русији, као што је некад имала. Сећам се свога првог сусрета са председником Путином, док сам још био потпредседник владе. Председник Русије је тада са пуним правом рекао: људи, ми вама све ово дајемо, али морате да плаћате. Затим, када сам већ постао председник владе, рекао сам: ми морамо да вратимо све дугове. И вратили смо све дугове. Србија све плаћа на време, и данас је она поуздан партнер Русије“.

„Потписивањем споразума које сам поменуо ми први пут дајемо импулс сарадњи у сферама у којима раније наше земље нису сарађивале. Тиме се ствара темељ за сарадњу у области дигиталних технологија, науке и иновација, као и за примену нуклеарне енергије у цивилној сфери. Потписаћемо и споразум о раду ’погонских машина’ у хидроелектрани ’Ђердап’. Одлично се развија и наша војнотехничка сарадња, коју бисмо желели још да усавршимо. И сарадња универзитета има кључни значај“, рекао је српски председник.

„Мислим да наш промет робе може и треба да буде знатно већи. Не могу рећи да је неко за то крив, али ми треба да радимо још упорније, и ја сам уверен да ће мој сусрет са председником Путином, као и контакти представника пословних кругова, допринети расту промета робе између наших двеју земаља. Очекујем да ћемо то постићи за две-три године, и у том случају ће то бити економски бум и додатни напредак у развоју наших односа“, закључио је Александар Вучић.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“