Директор Федералне службе за међународну војно-техничку сарадњу Дмитри Шугаев, је у интервјуу за медијску кућу RT рекао да се Русија добро адаптирала на режим западних санкција који се тичу међународног тржишта наоружања и војне опреме. Према његовим речима, наручени послови који се тичу испоруке наоружања у 2019.години достижу 55 млрд америчких долара, док се на годишњем нивоу реализује извоз у висини од око 15 млрд америчких долара.
„Укупна сума наруџби у 2019.години је достигла цифру од 55 млрд америчких долара, што на најбољи начин показује да ми одлично парирамо санкцијама и успешно послујемо без обзира на ограничавајуће околности. Ми смо у међувремену пронашли нове могућности за још бољу интеракцију са нашим партнерима. Захвални смо земљама који не попуштају под различитим видовима притисака“ – рекао је Шугаев.
Како је рекао директор ФСВТС, западне државе користе веома прљаве методе у борби против конкуренције, покушавајући да истисну Русију са њених традиционалних тржишта. Такође САД и ЕУ на све начине покушавају да онемогуће развој војно-техничке сарадње између Русије и осталих земаља, које са Москвом још нису склопиле озбиљније купопродајне уговоре.
„Ми се налазимо на другом месту када је у питању извоз наоружања, и немамо намеру да га никоме препустимо. Све уговоре које потпишемо испуњавамо на време. Русија је у светским размерама позната као изузетно озбиљан партнер, који нуди квалитетну, поуздану и у борбеним условима проверену технику, по разумним ценама“ – рекао је Шугаев.
Пре пет година државе које су чланице Североатлантског војног пакта су унилатерално прекинуле све уговорене послове из војно-техничке сфере који су потписани са Русијом. Све државе чланице овог војног савеза су из Русије могле да набаве само резервне делове за већ набављену технику, док куповина нове није долазила у обзир. Такође, овим државама је забрањено да своје наоружање продају Руској Федерацији. У 2015.години ове мере су довеле до унилатералног раскида уговора између Француске и Русије око продаје два универзална десантна брода класе „Мистрал“.
У самим САД је донесено неколико одлука, у којима се забрањује кредитирање, улагање капитала и било каква сарадња са водећим компанијама које су саставни део руског војно-индустријског комплекса. Пре две године је у САД на снагу ступио закон (CAATSA) који се односи и на остале земље које на било који начин послују са руским компанијама, или из Русије набављају савремено наоружање и војну опрему.
Према том закону САД могу „непослушним“ земљама да уведу различит спектар санкција уколико се оглуше на њене изричите захтеве, где се у често једносмерном правцу саопштава, да је за Вашингтон апсолутно неприхватљива било каква пословна сарадња са Русијом.
У овом моменту закон CAATSA се примењује против НР Кине које се оглушила на ове америчке захтеве и наставила да у пуном капацитету набавља савремену војну технику из Русије. САД су се такође обрушиле и на Турску и Индију, према којима је већ примењен ограничен вид санкција, јер су се оглушили о захтев Вашингтона. Међутим, оно што је по САД апсолутно поражавајуће, јесте да се велики број земаља тзв. Трећег света потпуно игнорантски понео према овом закону, који је из угла арогантне америчке елите требао да послужи као добро опробана батина са којом ће се традиционални руски купци присилити да одустану од даље сарадње са Москвом.
У разговору са новинарима RT војни експерт и пуковник у пензији Виктор Литовкин је констатовао, да западне санкције нису Русији нанеле практично никакву штету у њеној војно-техничкој сарадњи са иностраним партнерима. Према његовим речима, Русија је додатно учврстила своје позиције у земљама који се сматрају њеним традиционалним партнерима попут Кине, Индије, Египта, Алжира, Ирака, Вијетнама, а такође је знатно проширила и своју сарадњу са Турском.
„Када једна држава купује оружје, одлука где ће то оружје бити купљено доноси доноси политички врх. Стога су државе које се не налазе у орбити Вашингтона наставиле да купују наше оружје. Наравно да санкције нису добре за Русију. На пример, оне отежавају склапање великих уговора у доларима, Али, ми смо нашли решење за тај проблем, тако што смо уговоре са партнерима почели да обрачунавамо у националним валутама“ – прецизирао је Литовкин.
Директор Федералне службе за међународну војно-техничку сарадњу Дмитри Шугаев је посебну пажњу усмерио на невероватан експортни потенцијал какав у последње време бележи ракетни ПВО систем великог домета С-400 „Тријумф“. Русија је закључила капиталне уговоре око продаје овог система са Кином, Турском и Индијом. Ови уговори су у укупном збиру тешки више од 10 милијарди америчких долара.
Тренутно Москва реализује потписани уговор са Турском. Шугаев је рекао, да се на обуци у Русији налази група турских војника који ће опслуживати ове системе. Директор ФСВТС-а је допустио могућност заједничке производње овог система, уз ограду да таква опција још није на дневном реду.
„Турски партнери су уверени да су купили тренутно најбољи ПВО систем на свету. Довољно је рећи да његове техничко-тактичке карактеристике омогућавају борбу против свих типова ваздушних циљева, без изузетка. Он обара аеродинамичке циљеве на даљинама до 400км, а балистичке до 60км. Руски систем такође може да обара циљеве који лете на свега пет метара висине, али и да се бори против циљева који имају стелтне карактеристике“ – категоричан је Шугаев.
Једна од важних предности С-400 је и његов беспрекоран рад у сложеним метео условима. Према речима директора Федералне службе за међународну војно-техничку сарадњу, „Тријумф“ је веома применљив и на терену који има брдско-планински рељеф. Његова супериорност по најважнијим критеријумима је препозната и од стране бројних западних војних експерата, наводи Шугаев.
При том први човек ФСВТС-а није говорио о бројним земљама које такође желе да виде С-400 у својим војскама. Ипак, у домаћој и страној штампи се често могло прочитати да су у ред за његово поручивање стале државе попут Саудијске Арабије, Катара, Ирана, Ирака и Марока.
У разговору за RT директор војног музеја ПВО и војни експерт Јуриј Кнутов је рекао, да по основним техничко-тактичким способностима руски систем превазилази осталу конкуренцију, укљујучујући и амерички систем ПВО Patriot. Извозни потенцијал С-400 је тако велики да се поставља питање производних могућности концерна „Алмаз-Антеј“ да направи тражени број система и свакоме изађе у сусрет.
„Овај комплекс је неопходан свим државама које имају већу територију, и које се базирају на организацији ешалонираног система противваздухопловне одбране. Са овом чињеницом, списак потенцијалних купаца може достићи броју од 15-ак држава којима је С-400 преко потребан. Није искључено да се потпишу додатни уговори са оним државама које су већ наручиле наше системе противвауздухопловне одбране“ – предвиђа Кнутов.
Према информацијама из ФСВТС око 40% руског извоза наоружања отпада на ваздухопловне и противваздухопловне системе. У овом моменту смо сведоци великих пословних успеха на релацији Москва-Анкара. Поред набавке система С-400 Турци су показали велико интересовање за куповину ловаца 4++ генерације Су-35 па чак и ловаца пете генерације Су-57.
Шугаев је рекао да ће Москва дефинитивно проучити званичну понуду Анкаре када је у питању куповина савремених борбених авиона. Конкретно, Русија је спремна да разговора о продаји ловаца Су-35. Када је у питању могућа куповина и руског ловца пете генерације Су-57, директор ФСВТС је рекао да ту „нема журбе“ напоменувши да Турци раде на самосталном пројекту свог ловца пете генерације TF-X.
„С обзиром на то да Турска има сопствени пројекат развоја авиона пете генерације, овде су могући различити облици сарадње. Штавише, Турска показује чврсту намеру да развије своју војну индустрију, посебно када је у питању овладавање врхунском технологијом. С тога, када је у питању наша сарадња са Турском треба имати у виду да се наше колеге неће ограничити само на куповину наоружања“- појаснио је Шугаев.
Директор ФСВТС-а очекује, да ће генерално извоз руског наоружања на простор Блиског истока у наредном периоду бележити стабилан раст. У овом моменту само са овог простора, руска војна-индустрија има наручене послове тешке 20 милијарди америчких долара. Поред стратешког продора у сарадњи са Турском, очекује се проширење војно-техничке сарадње са Саудијском Арабијом, Катаром и УАЕ.
Путин и Ердоган на аеро-митингу МАКС-2019
ReutersТакође Шугаев предвиђа повећање извоза руског наоружања у земље које „држе до своје независности и којима је национални интерес на првом месту“.
Он је нагласио да Русија приликом свог пословања строго води рачуна да се све одвија у оквиру међународног права, тачније да се у сфери војно-техничке сарадње послује искључиво са владама које имају пун легитимитет.
Војни експерт Јуриј Кнутов је са своје стране рекао, да Москва представља веома поузданог и отвореног партнера за оне државе које проводе политику диверзификације у набавци наоружања. Најбољи пример овакве сарадње је Индија, која у својој политици куповине наоружања остварује равнотежу у набавци руског и америчког наоружања.
„За многе државе војно-техничка сарадња са Русијом представља алтернативу, која обезбеђује да оне не постану зависници од воље једне државе, у овом случају САД, која је и даље светски лидер у укупном извозу наоружања. Поред тога Русија за разлику од САД, никада не испоставља политичке захтеве према својим партнерима. Русија послује искључиво на чист и транспарентан начин“ – закључио је Кнутов.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
