Евроазијска унија и Србија потписале Споразум о слободној трговини

Потписе испод документа су ставили председник колегијума Евроазијске економске комисије (ЕАЕК) Тигран Саркисјан, премијери земаља ЕАЕУ и премијерка Србије Ана Брнабић, преноси агенција РИА „Новости“.

У материјалима припремљеним за церемонију потписивања истиче се да овај трговински споразум не само да у потпуности усклађује услове трговине Белорусије, Казахстана и Русије са Србијом, са којом ове земље већ имају билатералне Споразуме о слободној трговини, него и ствара еквивалентан режим промета јерменске и киргиске робе, која раније није имала предност на српском тржишту.

government.ru

„Србија већ има трговинске споразуме са Русијом, Казахстаном и Белорусијом. Сада се придружују Јерменија и Киргистан. Ми реализујемо важну функцију – унификујемо режим преференција у трговини који ће важити за све земље Уније. Овај споразум ће дати нови подстицај ширењу трговинско-економске сарадње са Србијом“, објаснио је Саркисјан, чије речи се наводе у поменутом материјалу.

Истиче се да је у постигнутом договору суштински обновљена регулативна компонента споразума и да су у њу додате најсавременије правне новеле, нарочито у сегменту примене заштитних мера, решавања спорова и правила везаних за порекло робе.

„Постигнути договор пре свега отвара принципијелно ново тржиште за робу која се производи у Јерменији и Киргистану и којој ће сада бити отворен директан приступ када је реч о већини извозних артикала, и друго, отвара нове могућности извоза за произвођаче из Белорусије, Казахстана и Русије“, додала је министарка за трговину ЕАЕК Вероника Никишина.

Поред тога, споразум је економски уносан за земље ЕАЕУ и за Србију како у краткорочној перспективи, на основу моменталне уштеде царинских трошкова у погледу важећег извоза, тако и у средњорочној, захваљујући реализацији извозних могућности у условима ширег дијапазона у коме ће важити режим слободне трговине.

„Свака чланица Уније ће имати користи од нових могућности увећања извоза у Србију. Када је реч о Јерменији, потенцијал се састоји у увећању извоза робе која ова земља и иначе традиционално извози, а то су жестока алкохолна пића, цигарете, прехрамбени и пољопривредни производи. Потенцијал Киргистана је у извозу пољопривредних производа и прерађевина, на пример махунарки, орашастих плодова и меда. Перспективу Белорусије видимо у повећаном извозу вотке, слатких и горких воћних ликера, мелема и траварица. Казахстанске компаније имају могућност да увећају извоз полутврдог сира у Србију, као и жестоких алкохолних пића, док ће руске компаније увећати извоз широког асортимана робе, од запорне арматуре до водоинсталатерских уређаја за домаћинство“, објаснила је Никишина детаље тарифног споразума са српским партнерима.

Истиче се да је споразумом са српским партнерима дефинисан комплекс обавеза везаних за поштовање међународних стандарда у примени процедура лиценцирања, за забране и квалитативна ограничења, техничку регулативу и санитарне и фитосанитарне мере, за примену антидампинг заштитних мера, као и компензационих и специјалних заштитних мера и за заштиту права на интелектуалну својину.

„У преговорима је суштински обновљен регулативни сегмент споразума у односу на билатералне споразуме које су Белорусија, Казахстан и Русија раније већ склопили са Србијом – у разумној мери су узете у обзир савремене тенденције и савремена пракса“, рекла је Никишина.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!