Гасовод „Снага Сибира“ – све што треба знати о њему

Радник проверава гасни вентил на компресорској станици „Атаманска“ на Гаспромовом гасоводу „Снага Сибира“ близу града Свободни на руском Далеком истоку, у Амурској области. Русија, новембар, 2019.

Радник проверава гасни вентил на компресорској станици „Атаманска“ на Гаспромовом гасоводу „Снага Сибира“ близу града Свободни на руском Далеком истоку, у Амурској области. Русија, новембар, 2019.

Reuters
Русија је 2. децембра почела да испоручује Кини гас кроз недавно саграђени гасовод „Снага Сибира“. У овом тренутку је то највећи пројекат компаније „Газпром“.

Зашто је овај гасовод потребан Русији и Кини?

Пројекат „Снага Сибира“ је вероватно најбољи доказ „заокрета Русије према Истоку“, сматрају поједини руски експерти. Лидери обеју земаља су уверени да почетак извоза руског гаса у Кину подиже њихову енергетску сарадњу на потпуно нови ниво и води ка увећању промета робе између двеју земаља на 200 милијарди долара до 2024. године. Руској компанији „Газпром“ овај гасовод отвара ново тржиште и омогућава диверзификацију руског извоза.

Кинески лидер Си Ђинпинг на екрану за време видео-конференције и председник Русије Владимир Путин, потпредседник владе Дмитриј Козак и министар енергетике Алксандар Новак током церемоније пуштања у рад Гаспромовог гасовода „Снага Сибира“. Русија, Сочи, 2. децембар 2019.

„Овај пројекат је за Русију важан и због увећања извоза, али и зато што ће се гас испоручивати Амурском постројењу за прераду гаса које ће тако постати једно од најмоћнијих таквих постројења на свету“, истакао је председник Русије Владимир Путин на церемонији отварања гасовода. Уз то треба имати у виду и допринос социјално-екномском развоју региона кроз које гасовод пролази.

Цевовод на компресорској станици „Атаманска“, Гаспромов гасовод „Снага Сибира“ близу града Свободни на руском Далеком истоку у Амурској области, Русија, 29. новембар 2019.

Са друге стране, Кина је један од највећих светских потрошача енергије који се труди да своју зависност од угља смањи употребом еколошки прихватљивијег природног гаса. Према изворима из кинеског енергетског сектора, Кина повећава потрошњу, тако да ће уместо садашњих 307 милијарди кубних метара до 2030. године трошити 510 милијарди кубних метара гаса. Русија је спремна да јој у томе помогне.

Колико ће гаса бити извезено?

Овај пројекат је уносан за обе стране. Коначно је стартовао када су 2014. године руски енергетски гигант „Газпром“ и Кинеска национална енергетска компанија CNPC потписали 30-годишњи уговор по коме ће Русија испоручивати Кини 38 милијарди кубних метара гаса годишње. Процењује се да овај посао вреди 400 милијарди долара.

Цевовод на компресорској станици „Атаманска“, Гаспромов гасовод „Снага Сибира“ близу града Свободни на руском Далеком истоку у Амурској области, Русија, 29. новембар 2019.

После пет година изградње, 2. децембра 2019. је пуштен у рад северни огранак гасовода кроз који ће током прве године проћи 5 милијарди кубних метара гаса, а 2025. године ће гасовод радити пуним капацитетом. „Уговор о испоруци гаса који су наше земље потписале 2014. године највећи је посао у историји руске гасне индустрије. Гасовод ’Снага Сибира’ ће за 30 година испоручити Кини преко билиона кубних метара природног гаса“, рекао је Владимир Путин.

Куда гасовод пролази?

Дужина гасовода на руској територији износи 3.000 километара и још 5.111 км у Кини. „Снага Сибира“ пролази кроз Иркутску област, руску републику Саху (Јакутију) и Амурску област, кроз мочварне и планинске пределе, кроз сеизмички активна и стеновита подручја, преко територија вечно смрзнутог тла (пермафроста) са екстремним климатским условима у којима температура пада и на минус 40-60 степени Целзијуса.

Схематски приказ на коме се види преко којих руских територија пролази гасовод „Снага Сибира“.

Према Гаспромовим саопштењима, циљ је био да се ублажи потенцијални утицај на природну средину и зато је гасовод пројектован и спроведен првенствено кроз подручја са ретким шумама и са шумама које су релативно недавно изгореле у пожару.

Колико новца је уложено?

Изградња је трајала пет година. У њој је учествовало 10.000 људи. Постављено је 130.000 цеви различитог пречника, њихова укупна тежина износи 1,8 милиона тона. Засада нису сумирани укупни трошкови, али један функционер Гаспрома процењује да је утрошено 1,1 билион рубаља.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“