ВИДЕО: Како је пуштен у рад гасовод „Турски ток“

У Истанбулу је 8. јануара свечано пуштен у рад део деонице гасовода који ће снабдевати и Србију и доносити јој 185 милиона долара годишње.


Гасовод „Турски ток“ је пројекат руског Гаспрома и турског Боташа који би требало да обезбеди стабилно снабдевање гасом Турске, јужне и југоисточне Европе.

Уговор о изградњи гасовода „Турски ток“ потписан је октобра 2016. године, а градња је почела маја 2017. године, да би први кубици гаса потекли 8. јануара 2020.

Гасовод је дугачак 930 километара са капацитетом од 31,5 милијарди кубних метара гаса годишње. Први крак пролази кроз Турску, док други крак иде ка Бугарској, Србији и Мађарској. Капацитет сваког крака је 15,75 милијарди кубних метара гаса. Ова количина енергије је довољна да задовољи потребе 15 милиона средњих домаћинстава.

„Турским током“ транспортује се гас од руске компресорске станице близу Анапе у руској краснодарској области преко Црног мора до пријемног терминала у турском месту Кијикеј. Од Кијикеја крак гасовода наставља се ка дистрибутивном центру Лулебургас. Следећи сегмент дужине 145 километра иде ка центру у Ипсали на турско-грчкој граници, који се ту грана ка турско-бугарској граници.

Даља изградња цевовода ка југоисточној и централној Европи била је обавеза земаља укључених у пројекат – Бугарске, Србије и Мађарске. У плану је да се гасовод настави ка Аустрији и Словачкој.

Србија је изградила магистрални гасовод у дужини од 403 километара од бугарске до мађарске границе, односно од Зајечара до Хоргоша, којим ће се допремати гас и из Турског, односно Балканског тока.

Од транзита гаса Србија ће годишње зарађивати 185 милиона долара, што значи да ће сва уложена средства бити враћена за седам-осам година, прецизирао је српски председник Александар Вучић.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“