„Академик Черски“, брод који треба да спасе „Северни ток 2“

Изградња гасовода „Северни ток 2“. Илустрација.

Изградња гасовода „Северни ток 2“. Илустрација.

Reuters

„Гаспрому“ ће бити уведене санкције уколико стави на располагање свој брод ради завршетка радова на изградњи гасовода „Северни ток 2“ рекао је за руски пословни лист „Взгляд“ експерт Михаил Крутихин. Он је на тај начин прокоментарисао информацију о изласку из лучког града на руском Приморју Находка Гаспромовог брода за постављање цеви по морском дну „Академик Черски“ чијим ангажовањем би гасовод „Северни ток 2“ могао да буде завршен.

По мишљењу партнера консултантске агенције RusEnergy Михаила Крутихина постоје одређене техничке препреке везане за овај брод, који би претходно морао да буде реновиран. Наиме, да би успешно реализовао завршетак радова на поменутом гасоводу поребно је оспособити брод за постављање цеви одређеног пречника. Не искључујем могућност да ће у Сингапуру бити успешно дограђен у том смеру, рекао је експерт.

Брод „Академик Черски“

Раније је објављено да је брод за постављање цеви по морском дну „Академик Черски“ јуче напустио луку Находка и упутио се у Сингапур, где се очекује да стигне 22. фебруара. О томе је посведочио и портал Vesselfinder који се бави праћењем таквих кретања. По писању руских медија он би у Сингапуру где је већ дорађиван 2011. године остао месец дана, а потом се морима упутио на Балтик, где би стигао почетком маја, када престају пролећне олује и када су климатски услови за извођење радова погодни. Министар енергетике Александар Новак изјавио је да је овај Гаспромов брод у стању да заврши изградњу гасовода „Северни ток 2“.

Крутихин истиче да су раније постојали планови о ремонту и модернизацији брода за постављање цеви одређеног пречника како би могао да ради на обалама Сахалина. Међутим за завршетак изградње „Северног тока 2“ то није довољно, рекао је он.

Поред тога експерт претпоставља да би се могле појавити потешкоће политичког карактера. Брод је званично у власништву Гаспрома, у оперативној експлоатацији Гаспромове филијале „Гаспром флота“. А то значи да уколико компанија стави на располагање брод за завршетак пројекта „Северни ток 2“ аутоматски ће подпасти под санкције предвиђене америчким законом. Поставља се питање, како каже, да ли ће се компанија одлучити на такву авантуру.

Крајем прошле године председник Сједињених Држава Доналд Трамп подписао је војни буџет за 2020. годину којим су предвиђене санкције против „Северног тока 2“ и „Турског тока“. Како санкције „каче“ и бродове који полажу цеви на дубинама преко 30 метара, швајцарска компанија Allseas, главни извођач радова, обуставила је изградњу „Северног тока 2“ у Данској, на завршивши 166 километара од планираних 2468. Због недостатка бродова који су у стању да наставе полагање цеви на великим дубинама завршетак радова је одложен. Немачи Handelsblatt позивајући се на дипломатске кругове у Вашингтону пише да би амерички Конгрес током овог или наредног месеца могао да усвоји нови пакет санкција против „Северног тока 2“ усмерен на инвеститоре и компаније које би се снабдевале гасом из овог цевовода.

Изградња гасовода „Северни ток 2“ биће завршена без обзира на евентуалне нове санкције Сједињених Држава изјавио је у интервјуу за новинску агенцију РИА Новости заменик министра спољних послова РФ Александар Панкин. Русија је најавила пуштање у рад гасовода до краја ове године. Немачка канцеларка Ангела Меркел апеловала је на завршетак радова на изградњи „Северног тока 2“.

Цеви овог гасовода укупног капацитета 55 милијарди кубних метара годишње полазе из Русије и по дну Балтичког мора воде до обала Немачке. Дужина цевода је 1234 км (оба крака 2468 км). Гасовод чини пет деоница, руска (118 км), финска (374 км), шведска (510 км), данска (147 км) и немачка (85 км).

Оператор пројекта је компанија „Nord Stream 2 AG“ чији је оснивач „Гаспром“. У пројекат су укључене европске компаније, као што су немачке фирме Uniper и Wintershall, австријска OMV, француска Engie и британско-холандска Shell. Изградња гасовода започела је 2016. године а завршетак радова планиран за крај 2019. године, што су одређена дешавања осујетила. Прво одуговлачење Данске са издавањем дозволе за радове у њеним територијалним водама, а затим америчке санкције. У овом тренутку остаје да се заврше данска и немачка деоница.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“