МММ: Ко је и како извео највећу превару у историји савремене Русије?

јуриј Абрамочкин/Sputnik
Како је творац највеће финансијске пирамиде успео да постане народни посланик у затвору, како је објавио рат тајкунима и зашто је хтео да се удружи са Џулијаном Асанжом?

„Новац се није могао пребројати, процењивали смо одока, према броју соба који је заузимао”, присећао се 1994. године Сергеј Мавроди, творац пирамидалне преваре. Пирамида је функционисала само неколико година, али за то време је обухватила 15 милиона улагача широм земље. Акције и купони МММ-а били су у оптицају паралелно са рубљама и девизама. Људи су их замењивали за намирнице и одећу. Чак и након што је суд Мавродија прогласио за преваранта, улагачи су били спремни да га на рукама носе у Кремљ. Фактички је за посланика изабран када је био иза решетака.

Први корак: Човек са наочарама у тренерци

У совјетска времена Мавроди је био непозната личност. Мало ко је имао појма ко је он и откуд се појавио. Пре креирања пирамиде овај програмер по образовању продавао је пиратске аудио-касете, увозну технику за канцеларије (у СССР је увозио прве компјутере), скупљао је лептире, гајио рибе у акваријуму. „Обичан совјетски човек на самом дну социјалне лествице са својим случајним пословима, али и са смелим сновима и илегалним алтернативним пословима који му омогућавају да живи боље од већине грађана”, тако га описује Форбс.

Мавроди је више подсећао на нставника физичког који је изашао из стана да баци смеће него на финансијског мага. Носио је изношене тренерке, наочаре са оквиром од рога и неуредне мајице. Можда је баш у томе била тајна његовог успеха код људи.

Кооперација МММ, која је касније постала џиновска пирамида, основана је 1989. године у Москви. У почетку није имала никакве везе са финансијама, али брзо се прочула: увозна техника продавала се као алва. Бизнис је тако добро напредовао да је 1991. године у оквиру своје рекламне кампање Мавроди Московљанима платио један дан бесплатне вожње метроом, а две године касније обратио се грађанима са новогодишњим говором на телевизији, као што обично чини председник државе.

Тако да, када је Мавроди 1. фебруара 1994. године по први пут у продају пустио акције компаније МММ, људи су га већ добро познавали (у сваком случају, мислили су да га познају довољно добро). Једна акција је коштала хиљаду рубаља (око 65 центи по тадашњем курсу). Куповна и продајна цена акција постепено је била све виша по принципу „данас је увек скупље него јуче”. Вредности је утврђивао лично Мавроди, при чему је бирао произвољне цифре, које нису имале везе ни са чим.

То је функционисало извесно кратко време. „У МММ-у нема проблема” – гласио се рекламни слоган. Компанија је обећавала власницима акција да ће их откупити на први захтев. Исплате учесницима пирамиде вршене су од новца нових улагача. У јулу 1994. године цена акција достигла је 125 хиљада рубаља. „Мавроди је за народ био нада, зрак светла. Ми смо све време живели у сиромаштву, а ту се појавила шанса”, објаснио је глумац Љоња Голупков који је био лице рекламне кампање МММ-а.

Други корак: Борац против ропства

Конфликт с властима такође се развијао веома брзо. Мавроди је тврдио да његово акционарско друштво поседује готово трећину буџета земље. Своју активност није објашњавао жељом да се обогати, него жељом да се „умеша у пљачкање земље”. Он је наводно намеравао да новац који сакупи од грађана усмери на куповину државне имовине која је на продају, како би она доспела у руке народа, а не олигарха. Људи доспевају у економско ропство у односу на олигархе, а онда их „избацују на ђубриште са пензијом од 100 долара”, говорио је он.

Када су акције МММ-а распродате, акционарско друштво је тражило додатну емисију акција, али Министарство финансија је одбило. Тада је Мавроди увео у оптицај „купоне МММ-а”, који су подсећали на совјетске новчанице, с тим што се уместо Лењиновог портрета на њима налазио портрет Мавродија.

То није била вредносна хартија, него само обичан папир чија се вредност заснивала само на обећању Мавродија да он нешто вреди. Све то је била велика илузија.

Трећи корак: Одбегли посланик

Власти нису одмах успеле да изведу Мавродија пред лице правде. Прве оптужбе чуле су се у августу 1994. године. И то не за превару него за неплаћање пореза. „Какав порез? Ако власти кажу да је то пирамида, зар онда ја нисам поделио новац? Имају ли они уопште нешто у глави?” – подсмевао се касније творац МММ-а.

Он је ухапшен, али док је био у притвору под истрагом, смислио је да се кандидује за посланика доњег дома парламента и био је изабран. Наиме, улагачи су хтели да добију свој новац назад, па су гласали за њега. Тако је добио посланички имунитет и право из притвора отишао у парламент. Али Мавроди није долазио на заседања парламента и годину дана касније је изгубио посланичка права. У међувремену је нестао. Истрага о МММ-у је активирана, а за Мавродијем је расписана међународна потерница.

Ухапшен је у јануару 2003. године у стану који је изнајмљивао у Москви, где се скривао. Све то време одећу и храну му је доносила његова служба безбедности, а он је на туђе име регистровао виртуелну берзу вредносних папира Stock Generation у једној од земаља Карипског басена.

Мавроди је добио 4 године и 6 месеци затвора и готово одмах изашао на слободу, јер је дотад већ толико провео у притвору за време истраге (преварант Бернард Мејдофа је две године касније за организовање сличне пирамиде у Америци добио 150 година затвора).

Четврти корак: Извоз пирамида

Новац улагача никад није пронађен. Највероватније га је Мавроди изнео из земље преко својих офшор компанија. После истраге је наставио да се бави пирамидама, окренувши се њиховом извозу. По сличној шеми отворио их је у Јужној Африци и Латинској Америци. Почетком 2017. године сајт локалног МММ-а у Нигерији постао је популарнији од Фејсбука. 2011. године писао је Џулијану Асанжу са предлогом да удруже своје напоре „у борби против лицемерне светске финансијске клике”.

Под рушевинама МММ-а страдало је преко 50 људи. Они су извршили самоубиство када су схватили да им нико ништа неће вратити. Али Мавродија то није бринуло: „Говорили су ми: Они су преварени, нису знали шта чине. Али то су ипак били одрасли способни људи” – тако је он коментарисао ова самоубиства.

„Велики шпекулант 90-их” умро је у марту 2018. године од инфаркта у 63. години. „Зар не знате да нико од рођака није хтео да преузме његово тело после смрти?” – рекао је један од бивших Мавродијевих помоћника. Његов рођени брат је одбио да га сахрани поред родитеља. Сахрану су му на крају платили бивши улагачи МММ-а.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“