Вотка, кавијар и чај – сви су навикли да ове производе сматрају традиционално руским. Испоставља се да постоје стране компаније које своје производе пласирају као руске, мада у Русији нико за њих није ни чуо.
Вотка је вероватно главни алкохолни напитак који се асоцира са Русијом. У немачким супермаркетима можете наћи вотку Rachmaninoff, која је име добила по руском композитору, као и вотку Putinoff, али ови производи немају никакве везе с Русијом.
Ови брендови су производи продавнице Lidl и праве се у Немачкој. За разлику од њих, немачка вотка Gorbatschow ипак има некакве руске корене. Овај бренд је у Берлину 1921. године створио руски емигрант Леонид Горбачов, који је земљу напустио због Октобарске револуције, мада одавно припада немачкој корпорацији Dr. Oetker.
У америчким продавницама на рафовима са алкохолним пићима налазе се јефтине вотке Popov и Kamchatka, које се праве у Кентакију. Руси немају високо мишљење о овим брендовима, посебно ујутро после весеља.
У Русији постоји велики избор ферментисаних млечних производа, али у иностранству се може фактички срести само кефир и то локалне производње. У Немачкој, на пример, кефир продају под називом Kalinka и то са православним храмом на етикети.
За разлику од традиционалног руског кефира, немачки се производи са различитим укусима, као воћни јогурт: са малином, лимуном, јагодом. Притом они имају само 1,5% млечне масти (док кефир у Русији има 3,2% масноће).
Осим кефира, у Немачкој се производе енергетски коктели и ликери под брендом Russian Power. На паковањима са овим напитком приказани су богатир и руска застава. „О руским богатирима испредале су се легенде, од руске војске страховали су противници. Нико није могао да одгонетне тајну руског духа”- наводи се на сајту ове компаније. Коктели се продају у многим земљама, укључујући и Русију.
Један од раширених стереотипа је да Руси воле да пију чај са лимуном. Међутим, на неки начин је то тачно. Само што се у Русији лимун служи посебно уз чај. Зато се у европским супермаркетима може купити „руски” чај познатих компанија Lipton и Twinings. Та врста чаја се назива Russian Earl Grey. То је чај у кесицама са бергамотом и лимуном.
Осим тога, постоји и Russian Caravan, црни чај са аромом логорске ватре (алузија на логорске ватре руских трговаца који су чај превозили из Кине у Европу), као и елитни бренд Kusmi, који су основали потомци руских емиграната, а власништво је америчке компаније.
Практично у сваком мање-више великом европском граду постоји продавница руских производња. Ту можете купити пељмене, хељду, зефир (врста пуслица) и друге производе за којима пате руски емигранти. Међутим, не стиже све што се тамо продаје из Русије. Као прво, то је врло скупо, а као друго, неки производи су кварљиви. Најчешће се то односи на месне прерађевине.
И зато се многи „руски” производи праве у тој истој земљи где се и продају, чак имају етикете на ћирилици: салама „Берјоска”, „Докторска” кобасица и сл.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
