Како је СССР развијао економију помоћу нуклеарних експлозија? (ФОТО)

Александр Лискин/Sputnik
Совјетски Савез је, као и САД, интензивно користио нуклеарно оружје у цивилне, индустријске сврхе. Међутим, такви експерименти нису донели ништа осим штете.

1. 1965. године СССР је почео програм „Нуклеарне експлозије за народну привредуˮ који је најразорније оружје на свету требало да примени у цивилне сврхе. У оквиру овог програма реализоване су 124 индустријске подземне експлозије, чији циљ је било стварање вештачких језера и канала за повезивање река, као и проналажење и експлоатација налазишта руда. Претпостављало се да се при подземној детонацији може избећи ширење радијације на површини као и загађење животне средине.

2. Совјетски Савез није био једина, па чак ни прва земља која је применила нуклеарно оружје у цивилне сврхе. Од 1957. до 1973. године у САД је спроведена такозвана операција „Плаушерˮ, током које је на територији земље извршено 27 индустријских експлозија.

3. Осим коришћења нуклеарног арсенала које је поседовала совјетска војска, за индустријске циљеве је специјално направљена муниција веће „чистоћеˮ, која је представљала мању радијациону опасност од војне муниције.

4. Прва подземна индустријска експлозија у СССР-у извршена је 15. јануара 1965. године у плавном делу тока реке Чаган у Казахстану. Тако је настао кратер пречника око 500 и дубине до 100 метара, у којем је после повезивања са током реке и скупљања пролећних бујица настало вештачко језеро. „Чудо-језеро је остављало непријатан утисак, и то не због радијације, која је још увек била доста висока на насипу, него због црне водене површине и беживотне туробне гомиле земље око ње. Била је то унутрашњост дубине земље изврнута неопачкеˮ, сећао се нуклеарни физичар Виктор Михајлов, који је посетио језеро годину дана после експлозије.

5. Оваква „језераˮ требало је да послуже као извор воде за пољопривредна газдинства (заливање, узгој стоке и сл). Било је планирано да се само на територији Казахстана направи преко 40 оваквих резервоара.

6. Неколико година се пратио ниво радијације Чаганског језера. У њега је убачено 36 врста рибе (чак и пиране из Амазона), 150 врста биља, неколико десетина врста мекушаца, водоземаца, гмизаваца и сисара. Међутим, 90% њих није преживело, а остали су развили различите врсте мутација. Између осталог, у језеру је уловљен џиновски слатководни рак тежак 34 килограма.

7. Данас власти Казахстана језеро Чаган убрајају међу локација које су посебно тешко страдале због нуклеарних испитивања. Ниво радиоактивних материја у води неколико стотина пута надмашује дозвољене норме, што је чини неупотребљивом за пиће и заливање. Али то не спречава локално становништво да овамо доводи стоку на појило.

8. Нешто боље је прошло друго вештачко језеро формирано у нуклеарној експлозији. Језеро са карактеристичним именом Јадерно (рус. „нуклеарноˮ) на северу Пермског краја не оправдава свој назив у потпуности, јер је радијација у њему углавном у границама нормале. Језеро је данас омиљено место рибара и печуркара.

9. Нису све индустријске експлозије у СССР-у протицале глатко. Неколико пута су се завршавале избацивањем радиоактивних материја на површину. Најпознатији овакав случај је неуспешан пројекат „Глобус-1ˮ, који је у историји запамћен као „Ивановска Хирошимаˮ. 19. септембра 1971. године у централном делу Русије, само 363 километра од Црвеног трга, неуспешна подземна експлозија на обали реке Шачи завршена је избацивањем радијације у околину, што је током неколико наредних година довело до великог пораста броја онколошких обољења у насељима Ивановске области у околини жаришта. Мада су власти делимично деконтаминирале територију, одношење радиоактивног земљишта са обале Шачија трајало је све до средине друге деценије 21. века.

10. Упркос свим мерама предострожности, приликом индустријских експлозије није се могло избећи загађивање радијацијом руда и животне средине. 1988. године Совјетски Савез је обуставио овакве експлозије. Данас су оне забрањене у целом свету међународним споразумима.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“