1. 1965. године СССР је почео програм „Нуклеарне експлозије за народну привредуˮ који је најразорније оружје на свету требало да примени у цивилне сврхе. У оквиру овог програма реализоване су 124 индустријске подземне експлозије, чији циљ је било стварање вештачких језера и канала за повезивање река, као и проналажење и експлоатација налазишта руда. Претпостављало се да се при подземној детонацији може избећи ширење радијације на површини као и загађење животне средине.
Archive photo
2. Совјетски Савез није био једина, па чак ни прва земља која је применила нуклеарно оружје у цивилне сврхе. Од 1957. до 1973. године у САД је спроведена такозвана операција „Плаушерˮ, током које је на територији земље извршено 27 индустријских експлозија.
Јуриј Кујдин/Sputnik
3. Осим коришћења нуклеарног арсенала које је поседовала совјетска војска, за индустријске циљеве је специјално направљена муниција веће „чистоћеˮ, која је представљала мању радијациону опасност од војне муниције.
В.Павлунин/ТАСС
4. Прва подземна индустријска експлозија у СССР-у извршена је 15. јануара 1965. године у плавном делу тока реке Чаган у Казахстану. Тако је настао кратер пречника око 500 и дубине до 100 метара, у којем је после повезивања са током реке и скупљања пролећних бујица настало вештачко језеро. „Чудо-језеро је остављало непријатан утисак, и то не због радијације, која је још увек била доста висока на насипу, него због црне водене површине и беживотне туробне гомиле земље око ње. Била је то унутрашњост дубине земље изврнута неопачкеˮ, сећао се нуклеарни физичар Виктор Михајлов, који је посетио језеро годину дана после експлозије.
Дмитриј Соколов/ТАСС
5. Оваква „језераˮ требало је да послуже као извор воде за пољопривредна газдинства (заливање, узгој стоке и сл). Било је планирано да се само на територији Казахстана направи преко 40 оваквих резервоара.
Владимир Веленгурин/ТАСС
6. Неколико година се пратио ниво радијације Чаганског језера. У њега је убачено 36 врста рибе (чак и пиране из Амазона), 150 врста биља, неколико десетина врста мекушаца, водоземаца, гмизаваца и сисара. Међутим, 90% њих није преживело, а остали су развили различите врсте мутација. Између осталог, у језеру је уловљен џиновски слатководни рак тежак 34 килограма.
Андреј Соломонов/Sputnik
7. Данас власти Казахстана језеро Чаган убрајају међу локација које су посебно тешко страдале због нуклеарних испитивања. Ниво радиоактивних материја у води неколико стотина пута надмашује дозвољене норме, што је чини неупотребљивом за пиће и заливање. Али то не спречава локално становништво да овамо доводи стоку на појило.
Александр Лискин/Sputnik
8. Нешто боље је прошло друго вештачко језеро формирано у нуклеарној експлозији. Језеро са карактеристичним именом Јадерно (рус. „нуклеарноˮ) на северу Пермског краја не оправдава свој назив у потпуности, јер је радијација у њему углавном у границама нормале. Језеро је данас омиљено место рибара и печуркара.
Wikimapia
9. Нису све индустријске експлозије у СССР-у протицале глатко. Неколико пута су се завршавале избацивањем радиоактивних материја на површину. Најпознатији овакав случај је неуспешан пројекат „Глобус-1ˮ, који је у историји запамћен као „Ивановска Хирошимаˮ. 19. септембра 1971. године у централном делу Русије, само 363 километра од Црвеног трга, неуспешна подземна експлозија на обали реке Шачи завршена је избацивањем радијације у околину, што је током неколико наредних година довело до великог пораста броја онколошких обољења у насељима Ивановске области у околини жаришта. Мада су власти делимично деконтаминирале територију, одношење радиоактивног земљишта са обале Шачија трајало је све до средине друге деценије 21. века.
Андреј Соломонов/Sputnik
10. Упркос свим мерама предострожности, приликом индустријских експлозије није се могло избећи загађивање радијацијом руда и животне средине. 1988. године Совјетски Савез је обуставио овакве експлозије. Данас су оне забрањене у целом свету међународним споразумима.
В.Павлунин/ТАСС