Русија је 2020. године задржала титулу највећег извозника пшенице на свету, потврђују подаци Агенције за спољну политику Министарства пољопривреде Сједињених Држава.
У октобарском извештају ресор је повећао прогнозе приноса пшенице у Русији за пет милиона тона, до 83 милиона тона (изузимајући Крим). Извозни потенцијал у сезони 2020/2021 повећан је са 37,5 до 39 милиона тона. САД које следе иза Русије ове године би могле да извезу 27 милиона тона пшенице, а земље Европске уније 25,5 тона.
У последњих неколико година Русија се налази у првих десет земаља извозница житарица као што су пшеница, јечам, кукуруз, раж и овас. Највећи успех постигла је у испорукама пшенице. У периоду 2017-2020 Русија заузима лидерску позицију у свету контролишући 20 одсто глобалног извоза.
У последњој деценији Русија је увећала извоз пшенице више него двоструко, док је светско тржиште порасло тек за трећину. Удео ове земље на светском тржишту у том периоду практично је удвостручен, рекао је научни сарадник Центра за агропрехрамбену политику Института за примењена економска истраживања Руске академије наука за народну привреду и државну администрацију Денис Терновски.
Од шездесетих година прошлог века, СССР је био нето извозник жита. Тако је 1963. године СССР купио од Сједињених Држава 10,4 милиона тона жита и 2,1 милион тона брашна. Обим увоза се притом полако повећавао:
Рекордна је била 1985. година када је купљено 47 милиона тона пшенице.
Зависност Совјетског Савеза од увоза пшенице била је један од узрока за увођење „перестројке“ и економских реформи, а затим и распада Совјетског Савеза. Због оштрог пада цена нафте у другој половини осамдесетих година прошлог века совјетска власт није имала довољно девиза за куповину пшенице, па је била принуђена да драстично повећа обим страних кредита. Недостатак пшенице довео је до озбиљног дефицита хране и раста незадовољства међу становништвом.
Кључна житарица у свету је пшеница. Русија је један од највећих достављача пшенице на планети.
По обиму производње пшенице Русија се прошле године нашла на трећем месту, иза Индије и Кине, подсећа руководилац аналитичког одељења ИК „Рус-Инвест“ Дмитриј Беденков.
Према подацима Организације за храну и пољопривреду УН у Русији је 2018-2019. године произведено више од 72 милиона тона пшенице. Рекордни принос од 86 милиона тона забележен је 2018-2019. године.
Прошле године, према подацима ФАО (Организација за храну и пољопривреду УН) Русија је била на првом месту по обиму извоза пшенице, када је продала 34,5 скоро милиона тона.
САД и ЕУ са испоруком од 26,6, односно 23,7 милиона тона знатно заостају за лидером. Русија пласира на страно тржиште скоро половину произведеног жита. Од 2013. године када је извоз био испод 14 милиона тона, обим извоза руске пшенице порастао је скоро 2,5 пута. То се делимично може објаснити растом цене пшенице на глобалном нивоу и повећањем нивоа производње пшенице у Русији. Обим производње пшенице у Русији 2012-2013. године износио је 37,8, односно 52,14 милиона тона.
Према подацима Федералне царинске службе у првом полугођу ове године Русија је највише пшенице продала Турској, у укупној вредности од 818,3 милиона долара, затим Египту 514,7 милиона, док је на трећем месту Саудијска Арабија (167,5 милиона долара).
Поред тога Русија велике количине пшенице испоручује:
У првих шест месеци ове године Русија је на испорукама пшенице зарадила укупно 3,56 милијарди долара, односно 14,3 одсто више него у одговарајућем периоду прошле године. А у физичком обиму испоруке су порасле још више, за 23,1 одсто, до 17,3 милиона тона.
Према подацима аналитичког центра Русагротранс од јула до септембра ове године само Египат је од Русије купио 2,44 милиона тона пшенице.
Раст извоза у потпуности је био обезбеђен на рачун нове производње. Потражња пшенице на домаћем тржишту не само да се није смањила због повећања извоза, него је током последње деценије порасла за десет одсто.
„Раст производње повезан је, пре свега, са унапређењем аграрних технологија, и као резултат, растом приноса”, објашњава Денис Терновски.
Како је он истакао улогу стимуланса и неопходних услова раста извоза руске пшенице одиграло је стварање одговарајуће логистичке инфраструктуре (лучких терминала) као и девалвација рубље која је подржала конкурентност пшенице, приликом пада светских цена пшенице после 2014. године
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
