Какву претњу по Русију представља одлив миграната?

Владимир Гердо/ТАСС
Ограничења уведена поводом пандемије новог вируса корона и забране летова у иностранство битно су смањили број радних миграната у Русији. Како се очекује, то ће довести како до краткорочних, тако и дугорочних последица у привреди. Тако рецимо већ сада долази до пробијања рокова у завршетку градње појединих објеката.

Број радних миграната у Москви у 2020. години у поређењу са прошлом годином смањен је за 40 одсто. Ово је изјавио градоначелник Москве Сергеј Собјањин у октобру 2020. Како је он истакао, смањење броја миграната утицаће на тржиште рада, посебно у комуналној сфери. По његовим речима то би могло да доведе до потешкоћа током зиме, у условима повећаних снежних падавина и оптерећења овог сектора.

Колико миграната у ствари недостаје у целој Русији?

Према подацима Министарства унутрашњих послова број странаца радно ангажованих у Русији у септембру 2020. године смањен је за 22 одсто у поређењу са истим периодом лане. Број миграната у Русији износио је 1,8 милиона људи према 2,3 милиона пре годину дана. Такође, миграната је мање у свим категоријама. Према подацима из истог извора смањен је број важећих радних дозвола, а број грађана из земаља Евроазијске економске уније који раде у Русији опао је за 26 одсто. На тржишту рада у Русији највише емиграната има из:
Узбекистана, Таџикистана, Киргизије, Јерменије, Украјине, Азербејџана, Казахстана, Кине, Молдавије, Белорусије, Вијетнама и Турске.

Русија је још у марту ове године затворила своје границе због пандемије новог вируса корона. Улазак у земљу био је дозвољен само оним странцима који имају блиске рођаке, држављане Русије, или у случају ванредних околности. Због блокаде међународног саобраћаја, одлазак миграната у иностранство, такође, није био могућ. Тако је за осам месеци ове године свега око педесет хиљада грађана Таџикистана и сто хиљада грађана Киргизије.

Зашто је у Русији смањен број миграната?

Треба истаћи два проблема. С обзиром на затварање граница многи мигранти нису успели да стигну на посао због првог таласа пандемије, који се поклопио са традиционалним сезонским пиком миграције радне снаге, међутим и број радних места такође је опао, рекао је један од руководилаца из ИК „Финам“ Јарослав Кабаков.

Генерално успоравање темпа раста економије и слабљење рубље није уливало оптимизам радним мигрантима од којих су многи остали без посла. Други јесењи талас пандемије такође није унео стабилност у радне односе миграната и пословања. Први нису сигурни да ће добити радно место и покушавају да уштеде не легализујући се на тржишту рада, а пословање, са своје стране, такође не показује тенденцију рефлексије реалне слике ангажовања миграната.

Да ли је стварно у Москви број радних миграната смањен за 40 одсто?

Експерти инсистирају на томе да Москву реално није напустило толико много миграната.

Изгледа да ова цифра није у потпуности тачна, због статистичке обраде везане за евиденцију миграната (увођење се рачуна, али не и скидање са евиденције). „Реч је, у суштини, о томе колико је заправо миграната регистровано “, каже Јевгениј Варшавер, виши истраживач у Центру за регионалне студије и урбанизам на Институту за примењена економска истраживања РАНХиГС.

Због затварања граница многи који су то планирали једноставно нису стигли у Русију, док су, они који би одавно отишли, напротив, остали у овој земљи. Значи да је бројка ипак већа од 60 одсто прошлогодишњег показатеља.

По мишљењу Јарослава Кабакова, цифре које говоре о смањењу прилива миграната за 40 одсто знатно су увећане, и могу се врло брзо поправити. Може се са сигурношћу тврдити да уз повећану тражњу радних ресурса до које ће доћи како се економија буде опорављала и расла, прилив миграната ће се у условима одсуства забране преласка границе битно повећавати, рекао је експерт.

На који начин одлив миграната може утицати на руску економију?

Последице се могу поделити у две групе, оне могу бити дугорочне и краткорочне. У дугорочној перспективи могу се очекивати позитивни резултати, јер ће послодавци бити принуђени да повећавају плате, технички опремају радна места и томе слично, објашњава професор на Катедри за рад и социјалну политику Института за државну управу и администрацију РАНХиГС Александар Шчербаков. То ће омогућити повећање продуктивности рада и побољшати квалитет производње, а економија генерално бити на добитку и постати конкурентнија.

Међутим, ако узмемо краткорочни период, мала предузећа и део средњих и великих, суочиће се са потешкоћама због недостатка нискоквалификоване радне снаге. Није искључено да ће они бити приморани да смање обим производње или чак повуку са тржишта.

Које гране су прво погођене?

Посебно озбиљан дефицит миграната осећа се у области грађевинарства. Према подацима ресорног Министарства недостатак грађевинаца из земаља у блиском суседству, односно из бивших република СССР-а, приметна је у погледу рокова завршетка градње. Поред тога то може да заустави отварање нових градилишта и произрокује плаћања пенала грађевинских компанија.

Међутим, постоје подаци према којима се мигранти већ активно враћају на радна места. Обим новчаних трансакција из Русије у републике ЗНД озбиљно је повећан у трећем кварталу 2020. године и достигао је 1,916 милијарди долара. То је за трећину више од претходног квартала, саопштила је статистичка служба Банке Русије. До озбиљног пораста поменутих трансакција дошло је и према земљама у иностранству. То говори да мигранти у Русији поново интензивно раде и шаљу новац породицама у својим отаџбинима.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“