Како је пандемија утицала на тржиште некретнина и колико кошта стан у Русији?

Новосибирск

Новосибирск

Александар Крјажев/Sputnik
Током рестрикција цене некретнина су пале, али повољни кредити су изазвали велико интересовање и самим тим довели до поновног раста цена.

Колико је пандемија утицала на темпо изградње станова у Русији?

Стамбени комплекс Марфино, Москва

Упркос економској кризи коју је изазвала пандемија темпо изградње станова у Русији није смањен онолико колико би се могло очекивати. Према подацима званичне статистичке агенције Росстат, у Русији је 2020. године саграђено 75,5 милиона квадрата стамбеног простора, што је за 5,9% мање него у 2019.

У децембру 2020. године саграђено је 15,5 милиона квадрата стамбеног простора, што је за 10,9% мање него у децембру претходне године.

Да ли је у Русији опала куповина станова?

Москва

Напротив, људи су чак куповали станове више него обично.

„Може се сматрати да је 2020. година била једна од најуспешнијих за руске предузимаче. После укидања ограничења активност на тржишту некретнина је порасла, чему је умногоме допринела жеља руских грађана да сачувају своју уштеђевину“, каже аналитичар Групе компанија „Финам“ Наталија Пирјева.

Зато су стамбени кредити чинили 64% свих уговора о куповини на тржишту некретнина, а обим одобрених стамбених кредита чинио је 8% БДП-а, што је највиши показатељ у руској историји.

Огромно интересовање појавило се првенствено за станове у новоградњи, али постепено се проширило и на остале станове у понуди. И предузимачи и приватни продавци нису пропустили прилику да искористе повећану потражњу и почели су да дижу цене објеката, објашњава Пирјева. 

Колико кошта стан у Русији?

Подмосковље

„Огромна потражња је довела до дефицита: на најактивнијим тржиштима понуда је пала за 24-30% за годину дана, а просечна цена стана је порасла за отприлике исто толико, за око 20%“, каже Наталија Пирјева.

У Москви је на тржишту нових станова просечна цена квадратног метра премашила 340 хиљада рубаља (око 3.920 евра). Док је просечна цена квадратног метра на нивоу целе земље 90 хиљада рубаља (око 1.040 евра), што је 3-4 пута мање, објашњава председник савета директора компаније „Бест-Новострој“ Ирина Доброхотова.

Тако да је 2020. године просечан буџет за куповину било ког стана у масовној новоградњи у Москви достигао 9-10 милиона рубаља (104-115 хиљада евра), у Санкт Петербургу 5,5 милиона рубаља (63,5 хиљада евра), у Нижњем Новгороду 4 милиона рубаља (46 хиљада евра), каже извршни директор грађевинске компаније „Ојкумена“ Роман Мирошњиков.

Раст цена квадратног метра забележен је и наставља се код свих типова станова са различитим бројем соба у свим крајевима Русије.

Какви станови се данас највише граде?

Рјазањ

„У ширем градском подручју Москве доминирају станови масовне градње: тренутно је на продају 2,46 милиона квадрата (64%) у економској класи и класи повећаног комфора. Следи бизнис-класа са 1,04 милиона квадрата или 27% понуде“, каже Ирина Доброхотова. Делукс станови чине преосталих 9% понуде.

Према речима Романа Мирошњикова, у регионима изван престонице такође је и код купаца и код предузетника приоритет масовна изградња, јер она чини већи део потражње.

Изузетак је Сочи у којем се због његовог статуса туристичког града са развијеном инфраструктуром за одмор на мору и у планини може реализовати већи број пројеката бизнис, премијум и елитне класе.

Колико стамбеног простора има у Русији?

Кемерово

Према подацима компаније „Бест-Новострој“, Русија располаже са око 3,8 до 4 милијарде квадрата стамбеног простора. Москва од тога поседује 7%, што је 280-300 милиона квадрата, али само део тога је на продају. У Москви и Московској области има 3,9 милиона квадрата новоградње, што је скоро 1.700 зграда у 600 пројеката. Од тога се у Москви налази скоро 2,5 милиона квадрата. Тржиште осталих станова је нешто мање и чини око 2 милиона квадратних метара.

„Могуће је да се ови показатељи бележе због смањења потражње на оба тржиште које је реткост у последњих неколико година, за око 30% у годину дана. Нејвероватније ће у наредних неколико година број квадрата старих станова у продаји бити већи него у новоградњи, на коју је усмерен већи део потражње“, сматра Ирина Доброхотова.

Притом мере за контролу новоградње изазивају предвиђање да ће се нова понуда станова у престоници вишеструко увећавати из године у годину.

Стамбени комплекс Зиларт на југу Москве

Међутим, све то важи за Москву, док за остале регионе ситуација може бити сасвим супротна. „Како би се постигла норма прописана указом председника (увођење 120 милиона квадрата стамбеног простора годишње) нису довољни Москва и Санкт Петербург. Зато ће Министарство грађевине и предузимачи тражити могућност да управо у регионима у унутрашњости повећају темпо новоградње. Сасвим је могуће да ће за две-три године у великим градовима у унутрашњости преовладавати понуда нових станова“, додаје Доброхотова.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“