Извозне цене руске пшенице (са уделом протеина 12,5%) у протеклој недељи су достигле максимум за последњих седам година са ценом од 303 долара по тони, саопштила је аналитичка компанија „Совекон“. За недељу дана цена је порасла за 2 долара. Овакве цене чине руску пшеницу мање конкурентном на страним тржиштима. Због тога постоји опасност од смањења извоза пшенице. Притом је руски буџет последњих година пристојно зарађивао од житарица, у које спада и пшеница. Наиме, 2019. године Русија је од пшенице зарадила чак и више него до оружја: 25,5 милијарди долара.
„Житарице су постале значајан извор прихода за руски буџет и чак делимично компензују смањење прихода од извоза нафте. Последњих пет година Русија је лидер у извозу пшенице, обезбеђујући петину светског тржишта“, објашњава професорка са катедре за трговинску политику Руског економског универзитета „Плеханов“ Маиса Сејфулајева.
Међутим, сви ови успеси су сада угрожени. Пшеница из Украјине и Румуније сада се боље продаје, јер је руска пшеница скупља. Вредност наше културе расте због страха од слабе жетве у Русији, као и због увођења извозне царине од стране власти.
Што се тиче извозне царине на пшеницу, њу су власти најпре увеле од 15. фебруара до краја јуна 2021. како би спречиле скок цена брашна, хлеба и макарона. Али затим не само што су продужиле ову меру, него је и царина повећана. Очекије се да ће од 15. до 21. септембра царина на извоз пшенице порасти са 46,5 на 52,6 долара по тони. Док би у другој половини септембра могла да достигне и 70 долара по тони. Последњих неколико година богати приноси омогућили су Русији да не уводи ограничења на извоз житарица. Али с обзиром на приносе 2020. године појавио се овај проблем.
Конкуренција, с друге стране, нема такав проблем. Украјина има рекордне приносе. „Совекон“ их процењује на 31,6 милиона тона, што је за 7 милиона тона више него претходне године.
Додуше, колебање цена има сезонски карактер и не представља озбиљну опасност по руски извоз, сматра експерт. Русија још има добре шансе да задржи водећу позицију у извозу пшенице.
Док би Украјина у дугорочној перспективи могла да се сусретне са озбиљним проблемима када се ради о приноси житарица. „Глобалне климатске промене озбиљно ће утицати на пољопривреду Украјине. Поједини угледни стручњаци оцењују да ће током следеће деценије у Украјини доћи до проширења постојеће суве јужне климатске зоне за 150-200 километара према северу. И тај климатски тренд ће захватити не само Украјину, него и Румунију“, закључује Сејфулајева.