Колику пензију бисте примали у Русији? 

Кирил Кухмар/ТАСС
Колико пензија може да прима једна особа, ко то плаћа и за какав живот је то довољно? Сазнајте од чега грађани Русије живе у старости. 

Шта је пензија у Русији? 

Тако се назива месечна и доживотна исплата новца од државе или приватних пензионих фондова, када човек дође у године када је званично неспособан за рад. Притом према закону то не значи (и то мало збуњује) да човек који је неспособан за рад не може више да ради или да треба да оде у пензију. У пензију може да оде чак и ако има посао. Онда ће примати истовремено пензију и плату. Другим речима, то је новац на који можете рачунати независно од тога да ли примате плату или не. 

Постоји неколико врста пензија, а коју ће човек да прима зависи од великог броја фактора: места посла, стажа, евентуалне инвалидности, државних награда и слично. Али најраспрострањенија врста пензије у Русији је старосна пензија, коју плаћа држава и која се назива „осигуравајућаˮ (јер почива на принципима осигурања). 

Која старост је потребна за пензију? 

Од 2019. године, после пензионе реформе, овај узраст се постепено повећава, сваке година за шест месеци. Промене ће се уводити до 2028. године, како би жене на крају у пензију одлазиле са 60 година, а мушкарци са 65 (пре реформе у пензију се одлазило са пет година мање).  За неке категорије грађана (њих око 30%) постоји могућност да оду у превремену пензију. То су, на пример, мајке са више деце, радници у производњи штетној по здравље и они који раде у тешким условима Крајњег Севера, инвалиди итд. 

Међутим, за примање пензије године старости нису довољне. 

Од чега се формира пензија?

Како бисте примали пензију такође морате сакупити бар минимални радни стаж и такозване пензионе поене (условне јединице помоћу којих се бодује свака година рада; они зависе од суме осигурања коју уплаћује послодавац). Што више стажа и више поена имате, то ће вам пензија бити већа. 

Неки пензионери имају и доплате. Међу њима су, на пример, они који већ имају преко 80 година, пензионери са стажом рада на селу и на северу или пензионери који издржавају друге особе. Понекад су те доплате сасвим симболичне, али могу бити и значајне. 

2022. године просечна старосна пензија у Русији износи 18.500 рубаља (214 евра). 

А највеће пензије у земљи добијају представници екстремних професија, народни уметници, посланици, судије и космонаути. Тако се пензија судије креће од 35 хиљада до 200 хиљада рубаља (406 до 2.320 евра), за посланика Државне думе она је преко 46 хиљада рубаља (534 евра), док космонаути у пензији у просеку примају 446 хиљада рубаља месечно (5.117 евра). 

А ако немате довољно стажа и поена? 

Ако немате довољно стажа и поена, можете наставити да радите док не скупите минималну количину (2022. године минимум је 13 година стажа и 23,4 поена). Али ако имате незваничан посао или га немате, ипак ћете добити старосну пензију. Само она неће бити осигуравајућа, него социјална (минимална), а старост за одлазак у пензију биће пет година већа. Висина социјалне пензије у Русији је 6.242 рубља (72 евра), што је мање од минимума потребног за живот који се разликује од региона до региона. Зато онај део који недостаје пензионер добија накнадно. Ако живи у Москви, то ће бити 21.193 рубље (246 евра), у Барнаулу 10.882 рубље (126 евра), а у Владивостоку 12.119 рубаља (140 евра). 

Може ли се живети од овакве пензије? 

2019. године Рачунска комора Русије (орган државне ревизије) израчунала је да пензионери у Русији како би успели да преживе треба да троше 200 рубаља (2,3 евра) дневно. Управо толико им остаје за основне потребе након што плате комуналне услуге и купе лекове. И то ако не купују одећу и обућу. 

Знајући то, неки људи много пре одласка у пензију размишљају о томе од чега ће живети у старости и инвестирају у приватне пензионе фондове. Њих контролишу велике корпорације, банке и осигуравајуће компаније, а таква пензија се назива добровољно пензионо осигурање. Оне неће заменити државну пензију, него представљају додатну опцију. 

У суштини се ради о формирању још једне пензије, под условима које пензионер сам бира, са инвестиционим програмом који му одговара. Када склопи уговор, он уплаћује на рачун почетни износ, а затим периодично врши уплате. Овај недржавни пензиони фонд ваш новац улаже у акције, обвезнице и племените метале са малим ризиком како би остварио профит. Схема изгледа овако: ви најпре вршите уплате, затим одлазите у пензију, а фонд вам сакупљен новац исплаћује на месечној основи.  

„Док дође до исплате пензије на рачуну ће бити више новца од збира мојих уплатаˮ, каже Олег Тихомиров који има рачун у недржавном фонду. „Ако будем хтео да узмем новац док траје штедња, фонд ће ми узети нешто и добићу мање него што сам уплатио. А ако не доживим до пензије, казне неће бити и наследници ће суму добити у целости.ˮ

Међутим, проценат оних који на овај начин штеде за другу пензију је низак. Овај метод има своје мане и низак ниво поверења међу Русима. На пример, висока инфлација у дугорочној перспективи поједе профит, фонд може да се мења највише једном у пет година, иначе се профит губи, а осим тога будући пензионер не може увек да утиче на то у шта ће фонд да инвестира његов новац. Зато се често могу чути коментари типа: „Каква сумњива схема! А шта ће бити ако се са тим фондом нешто деси за 20 година? Као што се то стално дешава у нашој земљи. По мом мишљењу, једноставније и сигурније је на исти начин купити некретнину и током пензије од ње добијати приход.ˮ

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“