5 милијардера са запада који имају руске корене

Russia Beyond (Photo: FilmMagic, Gamma-Rapho, Fairfax Media, Corbis Historical/Getty Images; AP)
Ови милијардери су деца имиграната који су давно напустили Руско царство или Совјетски Савез и обогатили се у новој домовини.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Око 900 руских држављана ушло је на Форбсову листу милијардера 2022, али се на њој налази и неколико страних милијардера руског порекла.

1. Сергеј Брин

Један од оснивача Гугла рођен је у Москви 1973. године у породици математичара. Бринова породица преселила се у САД када је овај будући милијардер имао шест година. Када је први пут после тога посетио СССР 1990. године, није био импресиониран оним што је затекао. 

Брин је заједно са Ларијем Пејџом основао интернет претраживач Гугл. Двојица дипломаца са Станфорда трансформисали су свој стартап у једну од највећих светских компанија. Брин је држављанин САД. 

Према Форбсовој листи милијардера 2022, Сергеј Брин поседује богатство у нето вредности од 111 милијарди долара, што га ставља на шесто место ове листе. 

2. Хари Тригубоф

Рођен 1933. у Кини од родитеља Руса, Тригубов је у Аустралију дошао као тинејџер. Почетком 1960-их основао је Меритон, грађевинску компанију која је направила револуцију на тржишту некретнина у Сиднеју. Он је био пионир развоја стамбених комплекса и станова у граду где су традиционално доминирале породичне куће. 

Компанија Меритон изградила је око 76.000 станова широм источне обале Аустралије. Под надимком „Хари на високој нози“, Тригубоф има богатство од 12,7 милијарди долара и држи 144. место на Форбсовој листи.

3. Бернард Маркус

Оснивач „Хоме Депот-а“ рођен је у Њујорку 1929. од рускo-јеврејских родитеља имиграната. Маркус је желео да постане лекар, али породица није могла да приушти школарину, па се младић школовао за фармацеута, да би на крају постао заинтересованији за комерцијалну страну посла. 

Након што је Маркус изгубио посао у регионалној продавници хардвера, постао је суоснивач „Хоме Депот-а“, компаније која је израсла у највећи малопродајни ланац грађевинских производа и материјала у Сједињеним Државама. 

Маркусова нето вредност је наводно 8,3 милијарде долара.

4. Ралф Лорен

Извршни председник и извршни директор модног царства, Ралф Лорен, рођен је у Њујорку у породици јеврејских имиграната. Његови родитељи су дошли у САД у јеку грађанског рата у Русији. 

Лорен је ушао у амерички модни бизнис када је покренуо компанију за израду кравата, да би временом она израсла у једну од највећих светских модних империја. 

Лорен је у Русију први пут у животу дошао 2007. У колумни за часопис Вог написао је: 

„Док сам стајао на Црвеном тргу, а иза мене блистале златне куполе храма Василија Блаженог, бацајући бљештаву светлост на Кремљ, застао ми је дах. Први пут сам осетио везу са земљом у којој су моји родитељи рођени. „Руски корени“ нису само празне речи; та веза је заиста постојала, искусио сам њену моћ! И био сам дирнут и очаран овим осећајем који ми је био потпуно нов.“ 

Према Форбсу, Лорен има богатство од 6,9 милијарди долара.

5. Игор Оленикоф

Породица Игора Оленикова напустила је Совјетски Савез после Другог светског рата и преселила се у Иран пре него што се трајно настанила у САД 1957. 

Дипломац на Универзитету Јужне Калифорније, Олеников је купио 16 стамбених јединица и основао компанију за некретнине Олен. Његов посао са некретнинама је значајно порастао, обухватајући 8 милиона квадратних стопа (743.224,32 m2) пословног простора и 15.000 стамбених јединица у Калифорнији и четири друге америчке државе. 

Године 2007. Олеников се изјаснио кривим да је лагао на својој пореској пријави и платио 52 милиона долара казне за превару. 

Форбс процењује његово богатство на 4,7 милијарди долара.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“