Уралски смарагди, јакутски дијаманти... у Русију се добијају огромне количине драгог камења, високо цењених у целом свету. Поред тога на Уралу и у Сибиру постоје налазишта нешто мање скупоцених, али ништа мање цењених у свету врста камена.
За јакутске дијаманте данас зна цео свет, мада су се до средине двадесетог века добијали само у Индији, Бразилу и Африци. О томе да у Јакутији, најхладнијем региону Русије, могу постојати налазишта дијаманта, руским геолозима није било непознато. Неки налази документовани су још у деветнаестом веку, а геолошка истраживања развијена су тридесетих година прошлог века.
На крају, 1954. године у Јакутији је откривен први кимберлитски канал, па други, трећи... Успут буди речено, за открића дијамантских налазишта заслужне су жене, совјетски геолози, Лариса Попугајева и Наталија Сарсадских.
Дијаманти су у различитим периодима проналажени у Пермском крају (на Уралу) и у Архангелској области (Руски север), међутим, индустријска експлоатација изводи се данас управо у Јакутији. Такође, постоји термин „руско резање“ који се појавио крајем седамдесетих година прошлог века због строгих совјетских стандарда обраде камена. Тако се назива не само камен из Русије, него уопште камен најквалитетније обраде. Они су десет одсто скупљи од осталих.
Највеће и једино у Русији налазиште смарагда Маријински рудник (у совјетско време познат као Малишевско налазиште) налази се у Свердловској области, на Уралу. Смарагдни рудници су овде откривени тридесетих година деветнаестог века, а комплетна експлоатација почела је двадесетих година прошлог века.
Поред смарагда геолози су били заинтересовани за пратећи минерал берил, али не као јувелирски камен, него за добијање из њега оксида берилијума који се користио у војној индустриј. На Уралу се данас добија око 150 килограма смарагда годишње и сви су одличног квалитета и жуте боје.
Повремено је овде откривано и изузетно велико камење, па је тако 2019. године из рудника извађен смарагд тежине 1,6 килограма, а годину дана раније 1,54 килограма.
Поред смарагда и берила, у Маријинском руднику добија се око пет килограма александрита годишње. Овај камен откривен је у време трагања за смарагдима на Уралу, а геолози су у почетку мислили да је реч о врло неквалитетном смарагду. Међутим, после истраживања, схватили су да је реч о потпуно новом драгом камену. Замислите, светлуца као смарагд, а боју мења у зависности од осветљења, па је тако час зелене, час црвене или пак љубичасте боје.
Име је добио у част руског императора Александра Другог 1834. године и брзо стекао популарност међу дворском елитом. Поред Урала александрит се данас добија у Танзанији и на Мадагаскару.
Овај невероватно леп полудраги камен познат је у Русији бар од шеснаестог века, када је довожен из Бохемије (Чешка). Средином деветнаестог века неке врсте граната, укључујући ретке зелене, пронађене су на Уралу, на обалама Ладошког језера и на Колском полуострву.
Гранат се данас у Русији добија на налазиштима Восточни и Јужни Сибир, као и у Карелији. Гранат је један од најпопуларнијих и истовремено јефтинијих јувелирских камена.
Аметист интензиве тамно љубичасте боје назива се „дубоки сибирски“ или „дубоки руски“ и важи за изузетно редак природни полудраги камен, а самим тим је врло цењен у драгуљарству.
Налазишта су на Уралу, у Сибиру, Карелији. Аметист са примесама розе боје назива се „француска ружа“ и чешће се може наћи у природи.
На Колском полуоству налази се једно од најстаријих на свету налазишта аметиста познато од 16. века, „рт Брод“, око 300 километара јужно од Мурманска.
Овај кристал је тамо видљив директно у пукотинама стеновите обале Белог мора. Прелепо, зар не?
Словени су за црвено драго камење употребљавали реч „лал“, што значи црвени. Израз је обухватао и рубине и корунде, међутим најчешће се подразумевао управо спинел. Овај камен сачуван је на императорским инсигнијама Романових, њиме су украшавани круна Руске империје, сребрне минђуше, копче.
Истина, све је то камење страног порекла. Иначе до 18. века спинел уопште није разликован од рубина, са којим је на изглед врло сличан. У совјетско време пронађена су налазишта спинела у Јакутији, на Уралу и на подручју Бајкала. Треба рећи да су често налажени у близини драгог камења рубина и сафира, чија се индустријска експлоатација у Русији не врши.
Полудраги уралски топази могу бити и светлоплави, са полупрозирном измаглицом, и интензивне смеђе боје.
Најчешће се налазе у Иљменском резервату у јужном делу тог региона, притом међу налазима срећу се прави „тешкаши“, и до тридесет килограма. Руски топази увек су били изузетно популарно јувелирско камење, како у земљи, тако и ван ње, познати још почетком деветнаестог века.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
