Ректор московског универзитета „Ломоносов“ предложио да се у школама учи црквенословенски језик

У свом излагању на Сверуском конгресу наставника руског језика и књижевности ректор Московског државног универзитета „Ломоносов“ Виктор Садовничиј предложио је да се у руске школе уведе учење црквенословенског језика, што би допринело обнови руске књижевнојезичке традиције.

„Зашто не бисмо у школама почели са учењем црквенословенског језика“, запитао се ректор Садовничиј говорећи о историјској традицији образовања у Русији. Како је истакао, та настава би могла да буде факултативна.

„Руски језик би се могао учити паралелно с црквенословенским уз проучавање историје народа“, рекао је он на Сверуском конгресу наставника руског језика и књижевности који је на Московском државном универзитету „Ломоносов“ окупио преко хиљаду учесника из 73 региона Русије, Белорусије, Казахстана, Румуније и Кине. Међу учесницима је и патријарх московски и све Русије Кирил, пишу руски медији.

Црквенословенски језик, кодификована варијанта старословенског језика, традиционални је језик богослужења у православним црквама у Белорусији, Бугарској, Пољској, Русији, Србији, Црној Гори и Украјини.

За разлику од латинског који се некада користио у комуникацији, а данас се употребљава у науци, медицини и правној науци, на црквенословенском језику (као и на књижевном старословенском), нико никада није говорио, он је створен искључиво као литургијски језик. Поред тога разликује се од земље до земље. Тако се у Руској православној цркви служи на црквенословенском језику руске редакције, а у Српској на црквенословенском језику српске редакције. У Старој Русији црквенословенски и староруски језик паралено су постојали у језичкој ситуацији познатој као диглосија, обављајући сваки своју функцију, међутим већини људи богослужбени језик био је неразумљив, преноси портал Вести.ру.

У Русији је прошле године објављен први том „Великог речника црквенословенског језика Новог доба“, први академски опис језика на коме се данас врше богослужења у Руској, Српској и Бугарској православној цркви. Научници и уредници новог речника, др Александар Кравецки и др Александра Плетњова, написали су текст у коме су објаснили зашто је потребно описивати црквенословенски језик и због чега је сада то лакше него икада раније.

Треба рећи да је црквенословенски језик у Русији био књижевни све до средине осамнаестог века. Занимљиво је и да се Александар Волков, секретар за штампу руског патријарха, својевремено заложио за учење црквенословенског са образложењем „да би то за сваког човека, чак и оног који никада неће крочити у цркву било необично важно, пре свега са становишта опште културе и интелектуалног развоја младих људи“. Ваља га учити и због предивне поетике, али и чињенице да многи верници, како је рекао, који годинама долазе на богослужења не знају значења појединих речи и израза.

Прочитајте још! Славеносрпски: Доба кад су Руси и Срби поново писали скоро истим језиком

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!