Ректор московског универзитета „Ломоносов“ предложио да се у школама учи црквенословенски језик

Архивска фотографија
На тај начин допринело би се обнови руске књижевнојезичке традиције, сматра ректор Московског државног универзитета.

У свом излагању на Сверуском конгресу наставника руског језика и књижевности ректор Московског државног универзитета „Ломоносов“ Виктор Садовничиј предложио је да се у руске школе уведе учење црквенословенског језика, што би допринело обнови руске књижевнојезичке традиције.

Зашто не бисмо у школама почели са учењем црквенословенског језика“, запитао се ректор Садовничиј говорећи о историјској традицији образовања у Русији. Како је истакао, та настава би могла да буде факултативна.

Руски језик би се могао учити паралелно с црквенословенским уз проучавање историје народа, рекао је он на Сверуском конгресу наставника руског језика и књижевности који је на Московском државном универзитету „Ломоносов“ окупио преко хиљаду учесника из 73 региона Русије, Белорусије, Казахстана, Румуније и Кине. Међу учесницима је и патријарх московски и све Русије Кирил, пишу руски медији.

Црквенословенски језик, кодификована варијанта старословенског језика, традиционални је језик богослужења у православним црквама у Белорусији, Бугарској, Пољској, Русији, Србији, Црној Гори и Украјини.

За разлику од латинског који се некада користио у комуникацији, а данас се употребљава у науци, медицини и правној науци, на црквенословенском језику (као и на књижевном старословенском), нико никада није говорио, он је створен искључиво као литургијски језик. Поред тога разликује се од земље до земље. Тако се у Руској православној цркви служи на црквенословенском језику руске редакције, а у Српској на црквенословенском језику српске редакције. У Старој Русији црквенословенски и староруски језик паралено су постојали у језичкој ситуацији познатој као диглосија, обављајући сваки своју функцију, међутим већини људи богослужбени језик био је неразумљив, преноси портал Вести.ру.

У Русији је прошле године објављен први том „Великог речника црквенословенског језика Новог доба“, први академски опис језика на коме се данас врше богослужења у Руској, Српској и Бугарској православној цркви. Научници и уредници новог речника, др Александар Кравецки и др Александра Плетњова, написали су текст у коме су објаснили зашто је потребно описивати црквенословенски језик и због чега је сада то лакше него икада раније.

Треба рећи да је црквенословенски језик у Русији био књижевни све до средине осамнаестог века. Занимљиво је и да се Александар Волков, секретар за штампу руског патријарха, својевремено заложио за учење црквенословенског са образложењем „да би то за сваког човека, чак и оног који никада неће крочити у цркву било необично важно, пре свега са становишта опште културе и интелектуалног развоја младих људи“. Ваља га учити и због предивне поетике, али и чињенице да многи верници, како је рекао, који годинама долазе на богослужења не знају значења појединих речи и израза.

Прочитајте још! Славеносрпски: Доба кад су Руси и Срби поново писали скоро истим језиком

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“