Зашто Руси за стереотипе о себи користе израз „кљуква“?

Kira Lisitskaya (Photo: Legion Media)
Шта значи „кљуква“ када је реч о филму? Зашто баш „кљуква“ и ко је то смислио? Сазнајте када се и како популарни руски идиом одомаћио.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

„Како ви Руси излазите на крај са тензијом и стресом?“

„Вотка“.

Тако је говорио у легендарном „Црвеном усијању“ (1988) јунак кога игра Арнолд Шварценегер. Иначе Руси (у филму увек Борис или Иван), поред тога, као што се зна, још од раног детињства играју се са аутоматом Калашњикова 47, носе капу ушанку, воле балалајку а код куће држе медведа везаног на ланцу. Кад пију наздрављају речима „на здаровје“, а вотку пију уместо воде. Сви одреда чланови су велике и страшне руске мафије. Носе одела или тренерке Adidas.

Са Рускињама је такође све јасно - не смеш им веровати! Оне су увек заносне лепотице, зову се Наташа, а заправо су тајни агенти КГБ, тако да ће сигурно искористити сваку прилику која се укаже да те убију.

Ми у Русији на све то кажемо само једно (и наравно, пропратимо гестом, што ће рећи рука преко лица илити „фејспалм“): КЉУКВА!

Али чекајте... какве везе с тим имају шумски бобичасти плодови, односно брусница?

Какве везе с тим има „кљуква“?

Клюква - брусница

„Кљуква“ је израз за најзанимљивије стереотипе и представе странаца о Русији које имају врло мало или ни мало додирних тачака са стварношћу. Интегрална верзија израза заправо гласи „развесистая клюква“ (разграната кљуква), а у Ожеговљевом речнику тумачења објашњава се да се реч кљуква користи у ироничном кључу као измишљотина или велика неистина. Управо интегрална верзија овог израза разоткрива смисао идиома.  

Ко је икада видео брусницу у природи зна да она расте на ниском грму, мочварна брусница чак пузи по земљи и никако не може да буде разграната попут широке крошње неког дрвета. Односно таква кљуква у природи не постоји. Али су странци који су писали путописе из Русије крајем 19. века тврдили да су шетали испод „разгранате кљукве“ и тако засмејавали Русе. Према једном од тумачења идиом је управо тада и настао.

Постоји и тумачење о настанку овог идиома према коме је реч о погрешном преводу. Наиме у енглеском језику не постоји реч за калину, грм са црвеним јестивим бобицама наизглед сличним брусници. Калина се на енглеском такође зове highbush cranberry и испод ње и може да се прошета. Жбун калине може да досегне и до пет метара у висину.

Калина

Међутим, без обзира на то да ли је реч о глупој измишљотини приповедача или о погрешном преводу, овај оксиморон се испоставио као добродошао. Због тога што је сличних апсурдних представа о Русији већ тада било. Тако су, рецимо, „Московске ведомости“ 1871. године цитирале чланак о Москви објављен у популарном париском недељнику „L’Illustration“ у коме је „најстаријим верским спомеником саграђеном у зидинама Кремља назван Храм Христа Спаситеља, који иначе у том тренутку није ни био завршен и притом није имао никакве везе са Кремљом. Аутор из „Московских ведомости“ није пропустио прилику да боцне. „Замирисало је на она сулуда времена када је француски туриста причао како је у Русији седео у сенци кљукве“.

Овај израз је често коришћен у фељтонима руских гласила и брзо ушао у разговорни језик. Листа феномена који су подпадали под „кљукву“ временом је расла и мењала се. Русија је 1908. године у иностранству била позната као земља „у којој под сенком разгранате кљукве сељаци пију пиће које се зове самовар“ (самовар је као што је познато стари руски чајник, а не пиће), а данас као земља у којој је сваки други грађанин шпијун, сви без разлике комунисти, и још много тога.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“