Портрет императорке Јелисавете Петровне, 18. век, Луј Токе//Портрет И.И. Шувалова, 1750-1760, Фјодор Рокотов//Портрет Михаила Ломоносова, копија Л.С. Миропољского
Третјаковска галерија/Public Domain; Ермитаж/Public Domain; МАЭ РАН/Public DomainМосковски универзитет је основан 1755. године по указу императорке Јелисавете Петровне. Концепцију образовања и пројекат универзитета саставио је први руски академик Михаил Ломоносов. Додуше, његово име ће МГУ добити тек 1940. године.
И грб МГУ је данас украшен Ломоносовљевим речима „Наука је јасна спознаја истине, просвећење разума“ (Тај цитат из његове „Реторике“ у целини гласи овако: „Наука је јасна спознаја истине, просвећење разума, непорочна радост живота, похвала младости, ослонац у старости, градитељка градова, војних пукова, тврђава успеха у несрећи, а у срећи украс, свуда веран и нераздвојан сапутник.“)
Покровитељ оснивања ове научне установе био је Ломоносовљев ученик и Јелисаветин миљеник Иван Шувалов, који је представио пројекат императорки. Он је именован и за првог старатеља универзитета.
Сматра се да је рођендан Московског државног универзитета 25. јануар, познат и као Татјанин дан. Шувалов је тај датум изабрао јер је био рођендан његове мајке. При МГУ постоји такође и храм свете мученице Татјане.
На статус најстарије високошколске установе заправо претендују два универзитета – Московски и Санктпетербуршки (мишљења историчара су подељена, једни сматрају да је овај други наследник Академије наука коју је основао Петар I 1724. године, а други да је то реорганизовани педагошки универзитет који је основан 1819. године).
Било како било, химна МГУ гласи: „Он је Наш! Он је Први! Он је Московски!“
Поглед са Црвеног трга, 1872.
Иван Александровски/Музеј Москве/Public DomainПрво здање МГУ није сачувано. У почетку су универзитету додељене просторије Земског приказа (централног органа државне управе) на Црвеном тргу (данас је на том месту Историјски музеј). Али то здање није одговарало потребама образовне установе, па је током 1780-их за њега подигнуто ново у улици Моховаја, такође преко пута Кремља.
Зграда МГУ у Моховој улици
А. Савин/WikiCommonsСтуденти још увек похађају наставу у том здању у улици Моховаја 11, најстаријем од свих које поседује Московски државни универзитет. Данас се тамо налази Институт земаља Азије и Афрке при МГУ.
Зграда МГУ у Моховој улици
Legion MediaТоком 1830-их је за потребе универзитета откупљена још једна зграда (подигнута 1790) мало даље низ улицу (данас се на адреси Моховаја 9 налази Факултет новинарства), а такође храм свете Татјане при Универзитету. Касније је Универзитет заузео целу градску четврт и добио сопствену штампарију, научну библиотеку и зоолошки музеј.
Изградња главног здања МГУ, 1951.
Јевгениј Умнов/Савез фотографских уметника Русије/Russia in photoПре револуције 1917. године било је престижно студирати на Московском универзитету, и то је могао себи да приушти само мали број људи. После револуције је спроведена демократизација образовања, те је број студената нагло порастао, а уједно и реорганизација установе и органа студентске самоуправе. У састав МГУ су ушли и Високи женски курсеви. Тада је први пут допуштено особама женског пола да се упишу на унверзитет и да на њему предају.
Прво предавање после рата у Великом амфитеатру МГУ, 1. септембар 1945.
Емануил Евзерихин/МАММ / МДФ/Russia in photoСтаљин је крајем 1940-их испланирао изградњу неколико небодера у Москви. Било је планирано да небодер на Лењинским (Воробјовим) Горама на завоју реке Москве служи као хотел. Али руководство МГУ је тако усрдно молило да добије ту зграду, да је Стаљин то прихватио и доделио здање Универзитету. Тако се испоставило да је МГУ највиши Стаљинов небодер, чија главна зграда има 32 спрата, а здање је заједно са шиљком високо 235 метара.
Уједно су близу главног здања у истом стилу подигнута још два крила за Хемијски и Физички факултет.
МГУ, Москва. 29 август 2015.
Наталија Гарнелис/TASSДанас Московском државном универзитету припадају стотине здања широм Москве и изван ње. Главни комплекс има површину од неколико стотина хектара.
Московски државни универзитет „Ломоносов“, Шуваловљев корпус.
Владимир Федоренко/SputnikПоред серије здања у центру града и више од десетине засебних крила на Воробјовим Горама, у којима се одржава настава, МГУ има и неколико библиотека, научноистраживачких центара и лабораторија, сопствену штампарију, ботаничку башту, неколико музеја, атлетску арену, као и фудбалске и тениске терене, и још много тога.
Има и свој дом здравља, метеоролошку опсерваторију, и сопствени нуклеарни центар.
Настава у лингафоном кабинету Института азијских и афричких земаља МГУ М.В. Ломоносов, 1978.
Виталиј Савељев/SputnikА такође више од 300 катедара и седам филијала у другим земљама (међу њима су бивше републике СССР-а и Словенија).
У почетку, 1755. године, универзитет је имао само три факултета: Филозофски, Правни и Медицински. У 19. веку су им додата одељења физичко-математичких и књижевних наука. После револуције 1917. године извршена је реорганизација и појавили су се нови факултети са фундаменталним дисциплинама: Хемијски, Биолошки, Механичко-математички, Физички, Историјски, Геолошки, Географски, Филолошки и Економски.
Студенти, 1975.
Владимир Вјаткин/SputnikОд Филолошког факултета се 1952. године одвојио Факултет новинарства, а 1973. се од Биолошког одвојио Факултет педологије. Појавио се такође Факултет психологије, Факултет рачунарске математике и кибернетике и Институт земаља Азије и Африке.
Током 1980-их и 1990-их сопствене факултете су добиле такве научне области као социологија, страни језици и регионалне студије, наука о материјалима, фундаментална медицина, државна управа и војна обука. Данас се на МГУ проучавају и биоинжењеринг, међународна политика, бизнис, телевизија, управљање у хуманистичкој сфери и многе друге области.
Поред тога, при „Ломоносову“ постоји образовни центар за ученике старијих разреда чији је приоритет припрема за упис на неки од факултета МГУ.
Ректор МГУ Виктор Садовничиј
Јевгениј Одиноков/SputnikВиктор Садовничиј је од 1992. године незамењиви ректор Универзитета. Он је 1963. завршио Механичко-математички факултет МГУ (због тога су студенти других факултета често љубоморни јер им се чини да Садовничиј више воли „мех-мат“ него друге факултете и да му посвећује више пажње).
Сваке године на рођендан МГУ ректор по старом обичају служи студентима „медовуху“ (врсту медовине).
Сергеј Ведјашкин/Агенција „Москва“Садовничиј је и на челу Руског савеза ректора и почасни је професор многих страних универзитета од САД до Јапана. Носилац је великог броја државних признања и награда. Поред тога, по њему је име добио један астероид (Sadovnichij), као и врста дрволиког божура (Академик Садовничиј).
Борис Пастернак, Андреј Сахаров, Михаил Горбачов
Legion MediaУ овом тренутку МГУ похађа око 40.000 студената (од тога скоро 4.000 страних студената из 80 земаља). Није могуће избројати укупан број дипломаца Универзитета од његовог оснивања. Само у редакцији Russia Beyond има десетак дипломаца МГУ (углавном са Факултета новинарства).
Људи који су завршили МГУ постају познати политичари, бизнисмени, спортисти, писци и новинари, и наравно, угледни научници. Они су добијали различита значајна признања, а 11 дипломаца је добило Нобелову награду у различитим областима:
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
