Седам чињеница о Московском државном универзитету „Ломоносов“ (МГУ) које треба да знате

Dmitry A. Mottl (CC BY-SA 3.0)
У Русији има укупно преко хиљаду високошколских установа, али сваки средњошколац прижељкује да упише МГУ.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

1. Најстарији универзитет у Русији

Портрет императорке Јелисавете Петровне, 18. век, Луј Токе//Портрет И.И. Шувалова, 1750-1760, Фјодор Рокотов//Портрет Михаила Ломоносова, копија Л.С. Миропољского

Московски универзитет је основан 1755. године по указу императорке Јелисавете Петровне. Концепцију образовања и пројекат универзитета саставио је први руски академик Михаил Ломоносов. Додуше, његово име ће МГУ добити тек 1940. године.

И грб МГУ је данас украшен Ломоносовљевим речима „Наука је јасна спознаја истине, просвећење разума“ (Тај цитат из његове „Реторике“ у целини гласи овако: „Наука је јасна спознаја истине, просвећење разума, непорочна радост живота, похвала младости, ослонац у старости, градитељка градова, војних пукова, тврђава успеха у несрећи, а у срећи украс, свуда веран и нераздвојан сапутник.“)

Покровитељ оснивања ове научне установе био је Ломоносовљев ученик и Јелисаветин миљеник Иван Шувалов, који је представио пројекат императорки. Он је именован и за првог старатеља универзитета.

Сматра се да је рођендан Московског државног универзитета 25. јануар, познат и као Татјанин дан. Шувалов је тај датум изабрао јер је био рођендан његове мајке. При МГУ постоји такође и храм свете мученице Татјане.

На статус најстарије високошколске установе заправо претендују два универзитета – Московски и Санктпетербуршки (мишљења историчара су подељена, једни сматрају да је овај други наследник Академије наука коју је основао Петар I 1724. године, а други да је то реорганизовани педагошки универзитет који је основан 1819. године).

Било како било, химна МГУ гласи: „Он је Наш! Он је Први! Он је Московски!“

2. До 1953. године главно универзитетско здање налазило се преко пута Кремља

Поглед са Црвеног трга, 1872.

Прво здање МГУ није сачувано. У почетку су универзитету додељене просторије Земског приказа (централног органа државне управе) на Црвеном тргу (данас је на том месту Историјски музеј). Али то здање није одговарало потребама образовне установе, па је током 1780-их за њега подигнуто ново у улици Моховаја, такође преко пута Кремља.

Зграда МГУ у Моховој улици

Студенти још увек похађају наставу у том здању у улици Моховаја 11, најстаријем од свих које поседује Московски државни универзитет. Данас се тамо налази Институт земаља Азије и Афрке при МГУ.

Зграда МГУ у Моховој улици

Током 1830-их је за потребе универзитета откупљена још једна зграда (подигнута 1790) мало даље низ улицу (данас се на адреси Моховаја 9 налази Факултет новинарства), а такође храм свете Татјане при Универзитету. Касније је Универзитет заузео целу градску четврт и добио сопствену штампарију, научну библиотеку и зоолошки музеј.

3. Главно здање је један од „Стаљинових небодера“

Пре револуције 1917. године било је престижно студирати на Московском универзитету, и то је могао себи да приушти само мали број људи. После револуције је спроведена демократизација образовања, те је број студената нагло порастао, а уједно и реорганизација установе и органа студентске самоуправе. У састав МГУ су ушли и Високи женски курсеви. Тада је први пут допуштено особама женског пола да се упишу на унверзитет и да на њему предају.

Прво предавање после рата у Великом амфитеатру МГУ, 1. септембар 1945.

Стаљин је крајем 1940-их испланирао изградњу неколико небодера у Москви. Било је планирано да небодер на Лењинским (Воробјовим) Горама на завоју реке Москве служи као хотел. Али руководство МГУ је тако усрдно молило да добије ту зграду, да је Стаљин то прихватио и доделио здање Универзитету. Тако се испоставило да је МГУ највиши Стаљинов небодер, чија главна зграда има 32 спрата, а здање је заједно са шиљком високо 235 метара.

Уједно су близу главног здања у истом стилу подигнута још два крила за Хемијски и Физички факултет.

4. „Ломоносову“ припадају још стотине здања

МГУ, Москва. 29 август 2015.

Данас Московском државном универзитету припадају стотине здања широм Москве и изван ње. Главни комплекс има површину од неколико стотина хектара.

Московски државни универзитет „Ломоносов“, Шуваловљев корпус.

Поред серије здања у центру града и више од десетине засебних крила на Воробјовим Горама, у којима се одржава настава, МГУ има и неколико библиотека, научноистраживачких центара и лабораторија, сопствену штампарију, ботаничку башту, неколико музеја, атлетску арену, као и фудбалске и тениске терене, и још много тога.

Има и свој дом здравља, метеоролошку опсерваторију, и сопствени нуклеарни центар.

5. Сада универзитет има 43 факултета!

Настава у лингафоном кабинету Института азијских и афричких земаља МГУ М.В. Ломоносов, 1978.

А такође више од 300 катедара и седам филијала у другим земљама (међу њима су бивше републике СССР-а и Словенија).

У почетку, 1755. године, универзитет је имао само три факултета: Филозофски, Правни и Медицински. У 19. веку су им додата одељења физичко-математичких и књижевних наука. После револуције 1917. године извршена је реорганизација и појавили су се нови факултети са фундаменталним дисциплинама: Хемијски, Биолошки, Механичко-математички, Физички, Историјски, Геолошки, Географски, Филолошки и Економски.

Студенти, 1975.

Од Филолошког факултета се 1952. године одвојио Факултет новинарства, а 1973. се од Биолошког одвојио Факултет педологије. Појавио се такође Факултет психологије, Факултет рачунарске математике и кибернетике и Институт земаља Азије и Африке.

Током 1980-их и 1990-их сопствене факултете су добиле такве научне области као социологија, страни језици и регионалне студије, наука о материјалима, фундаментална медицина, државна управа и војна обука. Данас се на МГУ проучавају и биоинжењеринг, међународна политика, бизнис, телевизија, управљање у хуманистичкој сфери и многе друге области.

Поред тога, при „Ломоносову“ постоји образовни центар за ученике старијих разреда чији је приоритет припрема за упис на неки од факултета МГУ.

6. Већ више од три деценије универзитетом руководи академик Виктор Садовничиј

Ректор МГУ Виктор Садовничиј

Виктор Садовничиј је од 1992. године незамењиви ректор Универзитета. Он је 1963. завршио Механичко-математички факултет МГУ (због тога су студенти других факултета често љубоморни јер им се чини да Садовничиј више воли „мех-мат“ него друге факултете и да му посвећује више пажње).

Сваке године на рођендан МГУ ректор по старом обичају служи студентима „медовуху“ (врсту медовине).

Садовничиј је и на челу Руског савеза ректора и почасни је професор многих страних универзитета од САД до Јапана. Носилац је великог броја државних признања и награда. Поред тога, по њему је име добио један астероид (Sadovnichij), као и врста дрволиког божура (Академик Садовничиј).

7. Дипломци МГУ су добили 11 Нобелових награда

Борис Пастернак, Андреј Сахаров, Михаил Горбачов

У овом тренутку МГУ похађа око 40.000 студената (од тога скоро 4.000 страних студената из 80 земаља). Није могуће избројати укупан број дипломаца Универзитета од његовог оснивања. Само у редакцији Russia Beyond има десетак дипломаца МГУ (углавном са Факултета новинарства).

Људи који су завршили МГУ постају познати политичари, бизнисмени, спортисти, писци и новинари, и наравно, угледни научници. Они су добијали различита значајна признања, а 11 дипломаца је добило Нобелову награду у различитим областима:

  • Николај Семјонов (из хемије 1956. године),
  • Игор Там и Иља Франк (из физике 1958. године),
  • Борис Пастернак (за књижевност 1958. године),
  • Лав Ландау (из физике 1962. године),
  • Александар Прохоров (из физике 1964. године),
  • Андреј Сахаров (за мир 1975. године),
  • Петар Капица (из физике 1978. године),
  • Михаил Горбачов (за мир 1990. године),
  • Виталиј Гинзбург и Алексеј Абрикосов (из физике 2003. године)

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“