За инвазију на СССР Немачка је користила широк спектар савезника, марионетских држава и добровољаца из целе Европе. Стога су у ратно заробљеништво у Совјетском Савезу доспевали и Италијани, Румуни, Мађари, Хрвати, Финци, Швеђани...
Статистика о немачким заробљеницима у Совјетском Савезу није била тема за јавну расправу. Чак и данас остаје спорно питање о укупном број Немаца и припадника сила Осовине у совјетском заточеништву. Број варира од 2,3 до 3,4 милиона.
Румунски заробљеник у Одеси, август 1941.
Анатолиј Јегоров/МАММ/russiainphoto.ruУ Совјетском Савезу је за окупаторе изграђено преко 300 логора, поједини за стотину, а други за више хиљада затвореника. Неки логори су постојали само неколико месеци, а неки су остали активни годинама.
Немачки ратни заробљеници су секли шуме, подизали зграде, градили мостове и бране, или вршили друге радове. Како је једном рекао совјетски министар спољних послова Вјачеслав Молотов, ни један се немачки затвореник неће вратити кући док се не обнови Стаљинград.
Рад немачких затвореника у Совјетском Савезу је био далек од робовског. Радни дан није трајао више од осам сати, а затвореници су били можда јефтино, али ипак плаћени. За допунски рад се могао добити бонус. Неки ослобођени затвореници су пре одласка кући куповали сав накит у локалним радњама.
Румунски заробљеници у логору у Одеси, август 1941.
Анатолиј Јегоров/МАММ/russiainphoto.ruОднос према заробљеницима из других земаља Осовине је био још бољи. Они су имали повластице и могли чак да раде у кухињи. Зато су многи Немци покушавали да сакрију свој прави идентитет и ограде се од „народа агресора“.
Било је и покушаја бекства. Од 1942. до 1948. више од 11 хиљада затвореника је покушало да бежи, али само 3% њих успешно.
Било је и побуна и немира. У јануару 1945. године заробљеници у логору у близини Минска су били незадовољни исхраном. Забарикадирали су се у баракама и држали чуваре као таоце. Покушаји преговора су пропали, те се укључила совјетска артиљерија. Погинуло је преко 100 људи.
Репатријација немачких ратних заробљеника из Совјетског Савеза је почела убрзо након завршетка рата. Болесни и инвалиди су 1946. враћени у своје земље. Око 2 милиона затвореника је пуштено од 1946. до 1955. године. Коначна општа амнестија је проглашена 1955. године након посете канцелара Савезне Републике Немачке Конрада Аденауера Совјетском Савезу.
Према доступним подацима, у заточеништву у СССР је умрло готово 15% ратних заробљеника сила Осовине. Већина смртних случајева догодила се у годинама рата, због мањка хране, топле одеће и адекватног смештаја. У немачким логорима је убијено или умрло 58% совјетских ратних заробљеника.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
