Од 10. века, када је крштена Русија, па до Петра I о датуму када ће се славити Нова година питала се црква. До 14. века година је почињала 1. марта (по старом стилу), према раном римском календару из ког су позајмљени називи месеци и рачунање времена од настанка света. Међутим у 14. веку Руска православна црква је пренела Нову годину на 1. септембар (14. септембар по новом стилу).
Цар Иван III је у 15. веку наредио да се тај дан рачуна почетком и световне и православне Нове године. Према библијском предању Бог је створио свет у септембру. У земљама са блажом климом у септембру су се завршавали пољопривредни радови и сељаци су могли да предахну. У Русији је било другачије, али цркву то није пуно бринуло. Првог септембра на дан Симеона Столпника скупљале су се дажбине, могло се ићи код цара са молбама, цар се обраћао народу, а у црквама се одржавало празнично богослужење. Људи су се увече окупљали за празничним столом и пили медовуху и пиво.
Од 1700. године одлуком Петра I световна Нова година се у Русији прославља 1. јануара.