На фотографији су приказани зидари на градилишту у Череповецу, 480 километара северно од Москве. У процесу градње могли су учествовати сви, а они највреднији су од Комунистичке партије добијали додатни новац или слободне дане.
Данас се ова зграда налази у новом московском рејону Хорошово-Мњовники. Људи су имали мотивацију да учествују у изградњи стамбених зграда за своје породице како не би више живели у заједничким становима. Прави је луксуз био имати сопствени стан, макар и сасвим мали.
Чак и када су у Москви изграђени чувени Стаљинови солитери „Седам сестара”, рејони у предграђу су личили на села. Често се у непосредној близини стамбене зграде могла видети дрвена кућа, а у позадини здање Московског државног универзитета (као на овој фотографији).
Многе стамбене зграде у Совјетском Савезу грађене су према истом пројекту. Овај обичај је шаљиво приказан у познатом совјетском филму „Иронија судбине”. Московљанин под дејством алкохола случајно доспева у Санкт Петербург и улази у зграду на истој адреси, и у стан који је потпуно идентичан његовом стану у Москви. Успева чак и да га откључа сопственим кључем.
Популарно обележје свеопште градње у Совјетском Савезу био је призор лепих жена које имају иста права као и мушкарци и заједно са њима раде на градилишту.
Совјетски филм „Висина” из 1957. године велича рад монтера на висинама који су учествовали у најважнијим грађевинским пројектима СССР-а. У филму игра популарни руски глумац Николај Рибњиков. Посебно је упечатљив део песме из филма: „Ми нисмо ложачи котлова нити столари... Ми смо монтери на висинама и шаљемо вам поздраве са висина!”
Совјетска омладина је сматрала да учешће у оваквим пројектима није само питање части, него и занимљив начин да се проведе време, али и добро место да се пронађе будући брачни друг. На фотографији је приказан концерт за раднике приређен на градилишту.
Погледајте ове младе лепотице које се одмарају на градилишту. У Совјетском Савезу жене су биле више него феминисткиње. Већ смо поменули да су радиле исто као мушкарци. Тада је на руководећим дужностима било више жена него данас.
У совјетско доба људи су добијали станове на дугорочно коришћење, а не као личну својину. Предност у добијању приватних стамбених простора имали су руководиоци у индустрији и производњи, као и повлашћене групе људи (ратни ветерани, партијски радници...). Осамдесетих година је разрађен програм за младе породице, па је добијање приватног стана постало једноставније.
Грађани Совјетског Савеза вероватно нису знали да у њиховој држави никада неће бити остварен комунизам у буквалном смислу. Међутим, они су били задовољни колективним радом, системом друштвене имовине и муњевитим развојем њихове земље. На фотографијису приказани студенти Московског државног универзитета на летњим грађевинским радовима на острву Соловки.