Громови и Муње: Паганска божанства у дохришћанској Русији

Када је кнез Владимир, који је крстио Кијевску Русију од 980. до 1015. године, послао своје ратнике и православне свештенике да покрсте Новгород, они су уклонили дрвену статуу Перуна – једног од најважнијих божанстава словенског пантеона. Они су најпре вукли статуу кроз град и ударали је штаповима, да би је затим бацили у реку Волхов.

Тај чин је имао симболичан значај који би се могао формулисати овако: „Православни Бог је победио“. Паганска божанства су морала да се повуку. Појединци су много плакали видевши шта се дешава са Перуновом статуом. Перун, Сварог, Мокош и друга божанства вековима су била неодвојиви део њихове мистичке свести. Погледајмо их „изблиза”.

Сварог – отац свега

Сварог. Уље на платну В. Корољков (1958-2006).

Legion Media

Сваки пагански пантеон има свог демијурга, тј. божанство које је створило свет. Код старих Словена то је био Сварог, божанство неба. Он је, како се сматра, господарио универзумом и рађао сва млада божанства.

Како се наводи у „Новој Ларусовој енциклопедији митологије“, корен речи Сварог повезан је са санскртом (свар – оштар, јасан). Сварог се у илустрацијама често приказује као мудри и снажни старац са белом брадом. Словенским сељацима небо је могло донети и благослов, али и невољу, тако да није ни чудо што је божанство небеског плаветнила управљало светом.

Даждбог – сунце које греје

Приказ Даждбога.

Макс Пресњаков

Словени су живели у тешким климатским условима. Из тог разлога су обожавали Даждбога, милосрдно божанство Сунца за које се веровало да је потомак Сварога.

Његово име буквално значи „бог који даје“. Даждбог је пресекао небо двоколицом и повукао четири бела коња са златним крилима, те је тако створена сунчева светлост са „огњеним штитом“. Он је био одговоран за плодност земље, а људи су себе са поносом називали „Даждбоговим унуцима“.

Перун – ратник и громовник

Перунова борба са зимским демоном. В. Корољков (1958-2006).

Legion Media

Најпознатије словенско божанство данас је громовник Перун. Он је по нечему био сличан старогрчком Зевсу и скандинавском Тору – божанству буре и рата које је користило муњу као оружје. Људи су се плашили Перуновог гнева, али су се уједно и одушевљавали њиме и позивали га у помоћ за време рата.

Често се илуструје као изузетно снажан човек са дугом брадом. Он је такође био дубоко повезан са влашћу. Перун је био врховно божанство кога су се смртно бојали словенски кнезови и њихова „дружина“ (најближи и најплеменитији ратници).

Велес – божанство стоке

Велес.

Игор Ожиганов

За разлику од поменутих божанстава која су била везана за небо, Велес је био задужен за земљу – контролисао је воду, шуме, земљиште и подземни свет. Често се илуструје као дивље, неуредно и длакаво биће са дугом брадом. Поређен је са грчким Паном.

Словени су волели Велеса. Сматрало се да је он штитио стоку и пазио на животиње и биљке. Док је Перун био божанство које је подржавало аристократију, Велес је довођен у везу са обичним људима, ловцима и сељацима. Перун и Велес су се често сукобљавали услед чега су се мењала годишња доба.

Чернобог – словенски „ђаво“

Чернобог.

Игор Ожиганов

Битке између Перуна и Велеса су биле уобичајене. Ова божанства, иако различита, била су део вечног поретка. За разлику од њих, Чернобог (буквално „Црни бог“) представљао је апсолутно зло у словенској митологији.

Појединци сматрају да је он био владар словенског загробног света (који се можда звао Нав). Као такав, био је узрочник свега лошег, слабог и мрског у људској природи. Он је смртницима слао елементарне непогоде. Због свега тога је био ближи ђаволу (како је описан у религијама заснованим на Старом Завету), него обичном паганском божанству.

То је доста необично, те се можда из тог разлога Чернобог појављује у савременој масовној култури и конкретно, у многим компјутерским играма и „Америчким боговима“ (у роману Нила Гејмана и његовој екранизацији).

Мокош – велика богиња-мајка

Мокош.

Игор Ожиганов

Сурови патријархални словенски пантеон није имао много женских ликова. Мокош је била једна, али врло утицајна. Она је контролисала земљиште и летину, а уједно је била у стању да дарује људима љубав, благостање и богатство. Поред тога, кажњавала је злочинце. Мокош је била заштитница жена и деце, а то је улога која је важна у свакој култури, па и у словенској.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!