Када су совјетске власти одбиле Освалдов захтев да му продуже једнонедељну визу са којом је почетком октобра 1959. дошао из Финске, он је у купатилу хотела пререзао себи вене. 20-годишњи бивши маринац није могао да прихвати мисао да ће морати да се врати у Сједињене Државе.
Неколико дана раније Освалд је стигао у Москву заобилазним путем. 20. септембра је напустио Ну Орлеанс и упутио се у Авр (Француска) под предлогом да ће студирати у Европи. Али то се није догодило. Допутовао је у Хелсинки, где му је издата совјетска виза. Све је то било део плана – млади марксиста је желео да живи у социјалистичкој држави.
Чинило се да је за Совјете Освалдов изненадни и неочекивани долазак био права гњаважа. Након посете Никите Хрушчова Сједињеним Државама у септембру 1959, амерички бегунац (посебно тако бескористан) није био пожељан за Совјете. Али после покушаја самоубиства власти су закључиле да би мртви Американац у Москви био најгори могући исход и дозволили су Освалду да остане у земљи.
Пресрећни Ли Харви се јавно одрекао свог америчког држављанства (што заправо никада није службено учинио) и изразио жељу да студира на Московском државном универзитету. Совјетске власти су га уместо тога послале да ради као стругар у Минској радиофабрици „Лењин“. У дневнику је записао да је питао да ли се Минск налази у Сибиру. Руси су се само насмејали.
Зграда у Минску у којој је живео Ли Харви Освалд.
Wikipedia.orgЛи Харви Освалд је као странац у тој фабрици имао учитеља руског језика, Станислава Шушкевича, који је био један од ретких појединаца у Освалдовом окружењу који су знали енглески језик. Сасвим случајно и неповезано са Освалдом Шушкевич је постао први лидер независне Белорусије (1991-1994).
У једном се интервјуу Шушкевич присетио како је будући стрелац из Даласа био врло уредан, али „нула као стругар“. Шушкевич је Освалда назвао „тромим“ и искрено посумњао да је његов бивши колега био у стању да убије Кенедија.
Лариса Сајенко, белоруска новинарка, цитира још једног Освалдовог саговорника, Павла Головачева, који такође није поверовао да је Освалд убио америчког председника. Према његовим речима, Освалд је био лош стрелац и слабо се показао на стрељачком такмичењу у фабрици.
Наравно, ово су само лична мишљења. Александар Лукашук, белоруски новинар који је објавио књигу о Освалдовом животу у Минску, слаже се са аутором биографије Освалда, Норманом Мејлером: „Освалд је убио Кенедија и то сам“. Чини се, међутим, да ће нагађања о Освалдовој улози у атентату на Кенедија још дуго трајати.
Могло би се слободно рећи да је Освалд у социјалистичком Минску живео као аристократа. Његова месечна плата је износила 700 рубаља (2800 долара 1959. године), а Комитет Црвеног крста му је давао додатних 700 рубаља месечно.
Један обичан радник у истој фабрици је месечно зарађивао 70 рубаља (280 долара), док Ли Харви Освалд двадесет пута више. „Немам где да потрошим новац“, писао је млади Американац у свом дневнику. Прави животни проблем!
Освалду је на крају крајева живот у Минску досадио. Жалио се да у њему нема ноћних клубова ни куглана, нема места за опуштање, изузев синдикалних плесова. Разочарао га је совјетски стил живота, заједно са политичком пропагандом и неслужбеним скептицизмом према комунистичкој идеологији међу пријатељима.
Освалд је хтео кући и вратио се. Иако је у Минску пронашао љубав и оженио се са Марином Прусаковом. Убрзо су добили ћерку, и Освалд је наговорио Марину да пође с њим у Америку.
Лета 1962. Освалдови су се преселили у Далас (Марина је добила држављанство као супруга Американца). Кроз мање од пола године, 22. новембра 1963, у Даласу је убијен Џон Фицџералд Кенеди, 35. председник Сједињених Држава. Освалд, главни осумњичени за атентат, убијен је два дана касније. Ове вести су шокирале све совјетске пријатеље Лија Харвија Освалда.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
