Законик који се звао „Соборноје уложеније“ заменио је законик Ивана Грозног, који је био усвојен 1550. на такозваном Стоглавом сабору.
До 1649. се појавило више од 400 нових наређења и било је јасно да су многи закони застарели или контрадикторни.
Штавише, након Смутног доба и краја династије Рјуриковича, Романови, који су на власт дошли 1613, хтели су свој законик.
Први пут у руској историји је дошло до покушаја класификовања закона и придржавања правилима процесног права. 3. октобра 1649. године Земски сабор (парламент) уредио је и потписао нови законик.