10 података о Лаву Гумиљову, оцу теорије евроазијанизма, човеку који није дозволио да га Гулаг сломи

Лав Гумиљов, историчар, етнолог и антрополог

Лав Гумиљов, историчар, етнолог и антрополог

Јуриј Белински/TASS
Једном приликом затвора га је спасило писмо које је његова мајка упутила лично Јосифу Стаљину, али Гумиљов је ипак дуге године провео у Гулагу. Упркос свему томе, изградио је угледну каријеру научника и постао аутор оригиналних теорија о светској и руској историји. 1. октобра навршило се 105 година од његовог рођења.

1. Лав Гумиљов је био син чувених руских писаца Николаја Гумиљова и Ане Ахматове. Његов отац је био племић, официр Првог светског рата и познати руски песник раног 20. века. Када је Лав имао девет година, 1921, Николај је ухапшен због наводне умешаности у монархистичку заверу и погубљен. Као резултат тога, Лава и његова мајка су били под вечитим надзором совјетским власти.

2. Родитељи Гумиљова су се рано развели, а још познатија од оца у свету књижевности песникиња Ана Ахматова није живела поред сина и Лав је читаво детињство провео крај очеве мајке. Код Ахматове и њеног новог мужа Лав Гумиљов се преселио тек када је завршио средњу школу и уписао студије у Лењинграду.

Николај Гумиљов, Ана Ахматова и син Лав

3. Студирао је историју. Према речима његових колега, био је повучен и знао је да истакне своје племићко порекло. 1935. године је ухапшен због „терористичких погледа“, рекавши наводно да „у Русији још увек постоје племићи који сањају о бомбама“.

Полиција је такође пронашла забрањену антистаљинску песму Осипа Мандељштама под насловом „Живимо не осећајући земљу под собом“ преписану руком Лава Гумиљова. Тада су ухапшени и муж и син Ане Ахматове. Она се тада лично обратила Јосифу Стаљину и кроз неко време, можда због њеног књижевног статуса, син и супруг су ослобођени.

4. Лав је поново ухапшен 1938. године као контрареволуцинар, а спомињали су се и очеви „греси“. На суђењу је одбацивао све оптужбе, његова је мајка опет писала Стаљину, али овог пута неуспешно. Лав је осуђен на пет година затвора у источном Сибиру.

Лав Гумиљов 1934. године

5. Након одслужења казне придружио се Црвеној армији. Било је то 1944. године, пред крај Другог светског рата. Учествовао је у бици за Берлин и награђен је за храброст.

6. После рата се посветио писању доктората, фокусирајући се на туркијске народе. Али 1949. године је поново ухапшен као учесник антисовјетске илегалне организације. Власти су у то време јавно критиковале стваралаштво његове мајке. Међутим, Ахматова је остала на слободи, а Гумиљов је говорио да је први пут завршио у затвору због оца, а други пут због мајке.

Осуђен је на још дужу казну - 10 година у радном логору. Имао је већ 40 година, и многе здравствене проблеме. Недуго након што је био осуђен, написао је да се не нада да ће изаћи из Гулага жив, али то се ипак догодило. Део своје казне провео је као библиотекар. Ослобођен је 1956. године када је Никита Хрушчов започео своју славну кампању дестаљинизације.

7. Тих година се његов однос с мајком драстично погоршао. Лав је био љут на њу јер је сматрао да је могла да учини више да би му помогла. Мрзео је једну од њених најпознатијих пјесама, „Реквијем“, која се односила и на његово робијање. Лав је тврдио да су речи песме у већој мери посвећене њеним осећањима уместо његовој патњи у затвору. Можда је и био у праву. Ахматова је писала о мужу у гробу, сину на робији, а завршавала речима „помолите се за мене“.

8. Након изласка из логора, Гумиљов је наставио своје истраживање и проучавао историју степа и средњоазијских номада. Дошао је до једне од својих најпознатијих идеја - концепта пасионираности, неке „биохемијске енергије“ у појединим људима која се изражава као огромна воља ка деловању и често је непојмљива са тачке гледишта обичног човека.

Гумиљов је тврдио да је свака етничка група у историји прошла кроз исте фазе од рођења до свог врхунца, пре успоравања до инерције. Када пасионираност етноса достигне свој максимум, ствара жестоке вође и долази до великих освајачких ратова.

9. Гумиљов се ослањао на дела теорије евроазијанизма, према којој руска цивилизација није прави европски ентитет већ евроазијски геополитички и културни феномен. Гумиљов је Русе сматрао „супер-етносом“ који је некако обухватио утицаје турскијских народа и Монгола. Историчар је наглашавао важност савеза између Руса и људи из источних евроазијских степа. Тај је савез помогао Русији да се супротстави Европи.

10. Његове теорије су у СССР-у дочекане са доста скептицизма. Ситуација се променила тек касних осамдесетих година у време Горбачовљеве перестројке, када су дела Лава Гумиљова почела нашироко да се објављују. Данас се његова теорија пасионираности често критикује јер се не може проверити и доказати. Али Гумиљова и даље памте као великог научника и човека несаломивог духа.

 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.