Истраживање: Род Путинових је могао да се угаси за време епидемије куге 1771.

Уочи 65. рођендана председника Русије Владимира Путина објављено је истраживање познаваоца руске историје Александра Путина „Род председника В. В. Путина”. 63-годишњи предузетник, председников рођак у четвртом колену, почео је своја генеалошка истраживања још 1986. године, будући заинтересован за историју своје породице. Тада му презиме није сметало у истраживању и није привлачило пажњу. 

У књизи се наводи да Путинови нису пореклом аристократе, него сељаци. Први познати Путин се, према подацима из архива, среће у 17. веку. Родоначелник породице Јаким (Аким) Никитович (1630-1677), био је отац Гурија, Мине, Фадеја, Тита и Фоме. Далеки Путинов предак био је Фадеј, али у родослову се као први наводи његов отац Никита уз напомену да није јасно да ли је он тада носио ово презиме. Путинови су се раселили претежно по Брјанској, Пермској и Тверској губернији. 

Путинов деда Спиридон радио је као кувар на имању Горки код Владимира Лењина, а почео је у ресторану „Асторија” и једном му је сам Григориј Распућин поклонио златник. Аутор тврди да то није породична легенда, него реалан догађај.

У књизи се наводи да се неколико пута могло догодити да се род Путинових угаси и да је само чудо спасло претке данашњег руског председника. За време епидемије куге 1771. године 13-годишњи Аљоша Путин остао је као једини настављач рода, објашњава истраживач. 

30-годишња анализа родослова и његових представника у разним животним околностима довела је Александра Путина до закључка да су „сви мушкарци породице Путин били физички снажни људи, који су живели здраво и активно учествовали у друштвеном животу”.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!