Уочи 65. рођендана председника Русије Владимира Путина објављено је истраживање познаваоца руске историје Александра Путина „Род председника В. В. Путина”. 63-годишњи предузетник, председников рођак у четвртом колену, почео је своја генеалошка истраживања још 1986. године, будући заинтересован за историју своје породице. Тада му презиме није сметало у истраживању и није привлачило пажњу.
У књизи се наводи да Путинови нису пореклом аристократе, него сељаци. Први познати Путин се, према подацима из архива, среће у 17. веку. Родоначелник породице Јаким (Аким) Никитович (1630-1677), био је отац Гурија, Мине, Фадеја, Тита и Фоме. Далеки Путинов предак био је Фадеј, али у родослову се као први наводи његов отац Никита уз напомену да није јасно да ли је он тада носио ово презиме. Путинови су се раселили претежно по Брјанској, Пермској и Тверској губернији.
Путинов деда Спиридон радио је као кувар на имању Горки код Владимира Лењина, а почео је у ресторану „Асторија” и једном му је сам Григориј Распућин поклонио златник. Аутор тврди да то није породична легенда, него реалан догађај.
У књизи се наводи да се неколико пута могло догодити да се род Путинових угаси и да је само чудо спасло претке данашњег руског председника. За време епидемије куге 1771. године 13-годишњи Аљоша Путин остао је као једини настављач рода, објашњава истраживач.
30-годишња анализа родослова и његових представника у разним животним околностима довела је Александра Путина до закључка да су „сви мушкарци породице Путин били физички снажни људи, који су живели здраво и активно учествовали у друштвеном животу”.