Како је СССР мобилисао нацију против нацистичке Немачке

Велики отаџбински рат је био најозбиљније искушење за Совјетски Савез, које се могло пребродити само помоћу енергије читаве совјетске државе и њеног народа. Мобилисано је око 34,5 милиона људи. Добровољци су непрекидно пристизали и поред војних неуспеха и тешких губитака.

Регрутовање у Црвену армију.

1) Општа мобилизација у СССР-у је проглашена 22. јуна. Сваки грађанин који је имао 19 година био је дужан да ступи у совјетску армију. Младићи од 18 година имали су право да се пријаве као добровољци. Већ у првим данима рата хиљаде људи су се појавиле на зборним местима. Многи су страховали да ће се рат брзо завршити и они неће стићи да заштите отаџбину и покажу своју храброст.

Војну обуку на полигону фабрике „Магнезит“ изводи друг Дементјев.

2) Стварност је, међутим, била далеко мање привлачна. Катастрофални порази и тешки губици у првим месецима рата приморали су совјетску власт да мобилише све грађане од 17 до 50 година. Укинута су чак и ограничења везана за мобилизацију деце репресираних и „непоузданих елемената“, тј. царских официра, свештеника, племића и козака.

Добровољци. Увежбавање борбе бајонетима у Првом батаљону 1. Московског комунистичког пука.

3) И поред свега, добровољачки покрет није спласнуо током рата. Људи којима званично није било дозвољено да ступе у армију због инвалидитета, старости или из неких других разлога, често су покушавали да фалсификују документа како би могли бити регрутовани.

Сељаци у данима Великог отаџбинског рата.

4) И поред опште мобилизације многи житељи Сибира и руског Далеког истока нису мобилизовани – остављени су у резерви за случај рата против Јапана који је очекиван током 1941-1942. године.

Војници Црвене армије у СССР-у.

5) У првих осам дана рата мобилисано је 5,3 милиона људи. Тако је број војника совјетске армије удвостручен.

Шишање у центру за мобилизацију Кијевског рејона.

6) Сваки мобилисани радник је одмах напуштао посао и добијао плату за две недеље. Регрутима су бријали главу, одузимали им личне исправе и слали их у регрутни центар.

Кировска фабрика Народног комесаријата за производњу тенкова, сада Чељабинска фабрика трактора.

7) Неколико категорија грађана је било ослобођено од мобилизације. То су били жетеоци, дрвосече, људи који раде на речним бродовима, у фабрикама оружја, итд.

За време радова на обнављању лучних објеката у граду.

8) Уметници, глумци и спортисти такође нису мобилисани. Совјетски грађани немачког, румунског, финског, грчког, мађарског, кинеског и јапанског порекла су уместо на фронт упућивани у грађевинске батаљоне.

Техничка школа фабрике „Динамо“.

9) После рата је совјетски војни врх схватио да је 11 милиона војника сувише много за мирнодопску армију, тако да 1946-1948. није било регрутације. Уместо тога је омладина ангажована на обнављању индустријског и пољопривредног потенцијала земље, а до 1948. године се број војника смањио на 2,8 милиона.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.