Како је СССР мобилисао нацију против нацистичке Немачке

1) Општа мобилизација у СССР-у је проглашена 22. јуна. Сваки грађанин који је имао 19 година био је дужан да ступи у совјетску армију. Младићи од 18 година имали су право да се пријаве као добровољци. Већ у првим данима рата хиљаде људи су се појавиле на зборним местима. Многи су страховали да ће се рат брзо завршити и они неће стићи да заштите отаџбину и покажу своју храброст.

2) Стварност је, међутим, била далеко мање привлачна. Катастрофални порази и тешки губици у првим месецима рата приморали су совјетску власт да мобилише све грађане од 17 до 50 година. Укинута су чак и ограничења везана за мобилизацију деце репресираних и „непоузданих елемената“, тј. царских официра, свештеника, племића и козака.

3) И поред свега, добровољачки покрет није спласнуо током рата. Људи којима званично није било дозвољено да ступе у армију због инвалидитета, старости или из неких других разлога, често су покушавали да фалсификују документа како би могли бити регрутовани.

4) И поред опште мобилизације многи житељи Сибира и руског Далеког истока нису мобилизовани – остављени су у резерви за случај рата против Јапана који је очекиван током 1941-1942. године.

5) У првих осам дана рата мобилисано је 5,3 милиона људи. Тако је број војника совјетске армије удвостручен.

6) Сваки мобилисани радник је одмах напуштао посао и добијао плату за две недеље. Регрутима су бријали главу, одузимали им личне исправе и слали их у регрутни центар.

7) Неколико категорија грађана је било ослобођено од мобилизације. То су били жетеоци, дрвосече, људи који раде на речним бродовима, у фабрикама оружја, итд.

8) Уметници, глумци и спортисти такође нису мобилисани. Совјетски грађани немачког, румунског, финског, грчког, мађарског, кинеског и јапанског порекла су уместо на фронт упућивани у грађевинске батаљоне.

9) После рата је совјетски војни врх схватио да је 11 милиона војника сувише много за мирнодопску армију, тако да 1946-1948. није било регрутације. Уместо тога је омладина ангажована на обнављању индустријског и пољопривредног потенцијала земље, а до 1948. године се број војника смањио на 2,8 милиона.