Операција „Цепелин“: Како су нацисти планирали Стаљиново убиство 1944. године

Аутомобил ЗИС-101.

Аутомобил ЗИС-101.

Википедија
Када су 1944. године немачке трупе већ почеле да се повлаче, немачка обавештајна служба је припремила план који је по њиховој замисли требало да доведе до преокрета у рату. Планирано је, наиме, да се у Москву пошаљу два агента са циљем да убију Стаљина.

У лето 1944. године начелник Главног безбедносног уреда Рајха Ернст Калтенбрунер обратио се јединици за специјалне операције Luftwaffe KG 200. Ова јединица се специјализовала за летове на великим растојањима и слање шпијуна, а била је задужена и за авионе украдене од савезника.

Калтенбрунер је поставио овакав задатак: немачки агенти треба успешно да се спусте падобраном на свега стотинак километара од Москве, тј. дубоко у позадину руских трупа.

Концентрациони логор Маутхаузен. Химлер, Калтенбрунер и Цирајс.

У ноћи између 4. и 5. септембра 1944. године, теретни авион Arado Ar 232B полетео је са једног аеродрома на територији савремене Летоније и убрзо нестао у магли. Одредиште му се налазило негде између Смоленска и Москве.

У авиону су била два совјетска путника: бивши официр Црвене армије Таврин и његова жена Лидија. Они су ступили у брак непосредно пред почетак мисије која их је одвела у срце Русије.

Петар Иванович Таврин (право презиме му је било Шило) доспео је у армију СССР-а захваљујући фалсификованим документима, али се уплашио да ће бити раскринкан па је дезертирао у мају 1942. године.

Врбован је у логору за заробљенике, после чега је пребачен у Берлин где је представљен Хајнцу Грефеу, једном од идеолога операције „Цепелин“.

Тако се звао амбициозни план убиства Јосифа Стаљина, човека који је био велика препрека Трећем рајху на путу ка победи. Совјетски колаборациониста је прошао обуку у Пскову, а касније и у Риги под руководством легендарног експерта за специјалне операције Отоа Скорценија.

Оберштурмбанфирер Ото Скорцени.

Циљ: заузети Кремљ

Према књизи „KG 200: The True Story“ (аутор је Петер Вилхелм Стал), Таврин и његова жена Лидија Шилова (чији је задатак био успостављање и одржавање радио-везе са Немачком) требало је да искоче падобраном на територију СССР-а, да стигну до Москве и тамо успоставе контакте са илегалном совјетском опозицијом.

Било је планирано да Таврин са двојицом тајних сарадника доспе у Кремљ за време једног пријема користећи фалсификоване документе, и чим се нађе у Стаљиновој близини да га убије отрованим мецима. Смрт совјетског вође била би сигнал немачким трупама да изврше десант у близини Москве и брзо заузму Кремљ користећи фактор изненађења.

Јосиф Стаљин и Никита Хрушчов, јаунар 1936.

Постојао је и резервни план Стаљиновог убиства дизањем у ваздух његовог аутомобила на путу за Кремљ. То би се остварило испаљивањем малог пројектила са експлозивним пуњењем направљеног специјално за ту прилику.

Било је замишљено да Таврин и његова супруга Лидија имају на располагању мотоцикл и оружје потребно за извођење резервног плана. Читава мисија је веома личила на самоубиство, али је брачни план увераван да им је у Москви припремљено тајно склониште где ће моћи да се сакрију после извршења задатка, а затим да одатле побегну чим се за то пружи могућност.

Неуспех за неуспехом

Убрзо је немачко руководство одустало од искакања агената са падобраном. Уместо тога је одлучено да авион слети 100 км од главног града СССР-а.

Група немачких падобранаца је пристигла на место где је планирано слетање немачког авиона. Циљ је био да они потврде Берлину да је све спремно за слетање. Они су то и учинили.

Међутим, ни немачка обавештајна служба, ни Таврин и његова жена нису знали да су ту групу падобранаца заробиле совјетске трупе и да је сигнал Берлину послат под њиховом контролом.

Теретни авион Arado Ar 232B.

Када је авион Arado 232B већ ушао у ваздушни простор који је контролисала совјетска армија, погођен је из противваздушног оружја.

Пилот је одлучио да се приземљи на другом месту, близу Карманова, источно од Смоленска. Међутим, приликом слетања је крило закачило за дрво, мотор је отпао и авион се запалио.

Пут за Москву

Једва се приземљивши, чланови посаде су се пешке упутили у правцу немачких трупа. Пилоти су у рукама имали карте терена и храну у конзервама, али нису говорили руски и носили су немачку униформу. Готово сви су заробљени.

Таврин и Шилова су сели на мотоцикл који је био у теретном одсеку авиона, и кренули пут Москве са 428.000 рубаља у џепу, печатима од каучука и бланко документима, који су им теоретски могли омогућити да уђу у Кремљ и стигну до Стаљина.

Хапшење

Немачки агенти су путовали ноћу. Чинило се да све протиче без проблема. Патрола на путу их није зауставила. Обоје су, наравно, говорили руски, а по ордењу се видело да су војна лица високог ранга. Поред тога, сви документи су изгледали као да су прави.

Одала их је ситница: један стражар је обратио пажњу на то да мотоцикл и путници нису покисли, иако је пре тога падала јака киша.

Они су за време кише били још у авиону, тако да нису покисли. Стражар је дао знак за узбуну, после чега су немачки агенти ухапшени.

Совјетски двоструки шпијун

Петар Иванович Таврин (десно).

Млади капетан Григориј Фјодорович Григоренко, који је радио у Трећем одељењу Главне управе контраобавештајне службе „Смерш“, добио је наређење да искористи ухапшене агенте против Немачке. Таврин је пристао да сарађује надајући се да ће тако спасти свој живот, и путем радио-везе је саопштио Берлину да је успешно стигао у Москву.

Немци су се „упецали“ и тако је почела операција „Туман“ („Магла“). План је био да се у Москви пронађу немачки шпијуни са којима је Таврин требало да ступи у контакт и који би му помогли да изврши задатак и убије Стаљина. Операција „Туман“ је изведена пре него што је завршен рат.

После операције Таврин није више био потребан совјетској обавештајној служби, па је осуђен на смрт и стрељан 28. марта 1952. године. Његова жена Лидија Шилова стрељана је 2. априла.

Стаљин је умро природном смрћу 5. марта 1953. године.

Извори:

Hitler's Intelligence Chief: Walter Schellenberg

Reinhard Doerries

The Brandenburger Commandos: Germany's Elite Warrior Spies in World War II

Franz Kurowski

The Third Reich's Intelligence Services

Katrin Paehler

Operaciones secretas de la Segunda Guerra Mundial

Jesús Hernández Martínez

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“