Вероватно сте видели чувену слику из 19. века „Бурлаци на Волги“ руског сликара Иље Рјепина. Шта мислите, зашто ти измучени људи на слици раде као робови и вуку брод узводно? Зашто не употребе весла или једра?
Ко су били бурлаци?
Главни посао бурлака је био да на реци вуку једрењаке узводно. Они су углавном вукли теретне бродове са равним дном дужине 30-50 метара. То је био тежак сезонски рад, а обављан је у јесен и пролеће.
Википедија
Понекад је бурлацима ветар дувао у леђа и помагао да брже вуку, али је обично њихов посао био исцрпљујући. Људи су ово радили само зато што им је новац крајње био потребан. По слици би се рекло да је у питању експлоатација радне снаге, али то није био ропски посао. Бурлаци су радили за новац, имали су чак и удружења која су организовали да би посао обављали ефикасније.
Да би се боље мотивисали и лакше поднели напор певали су песме, а песма „Дубинушка“ им је постала омиљена. Касније је она била популарна и у револуционарној радничкој класи.
„Дубинушка“ у извођењу Фјодора Шаљапина.
Посао бурлака је био доста тражен од 16. до 20. века. Постоје чак фотографије с почетка 1900-их на којима жене вуку бродове. Ова професија је застарела када су се појавили пароброди, тако да је совјетска власт званично забранила ту делатност 1929. године.
Википедија
Најпознатија руска река
Река Волга је бурлацима обезбеђивала највише посла. Град Рибинск на Волги незванично се звао „престоница бурлака“. Као велики трговачки и логистички центар Рибинск је привлачио велики број радника, не само бурлака него и утоваривача, носача, возача фургона и многих других.
Бурлаци у уметности
Када је Иља Рјепин први пут видео бурлаке, та слика трудбеника му се урезала у свест, заједно са контрастом између људских страдања и лепоте околне природе. Направио је десетине скица док није пронашао прави начин да што боље прикаже бурлаке. Пре него што је насликао своје чувено дело он је 1872. године већ насликао нешто слично. То је слика „Бурлаци у плиткој води”, која се данас налази у Третјаковској галерији у Москви. Чувена слика „Бурлаци на Волги“ се налази у Руском музеју у Санкт Петербургу.
Критичари су хвалили слику и поредили је по снази са романима Николаја Гогоља, који су реалистично приказивали мање познату, тамну страну живота обичног народа без икаквог улепшавања. Фјодор Достојевски је такође похвалио ово дело у своме „Пишчевом дневнику“, окарактерисавши га као тријумф истине у уметности.
Поједини савремени историчари, међутим, кажу да је Рјепин погрешно приказао превлачење брода како би створио што драматичнију атмосферу. Такво вучење брода узводно дуж обале било је крајње ретко. Бурлаци су већином свој посао обављали не излазећи из чамца.
Процес је најчешће изгледао овако: неколико људи у малом чамцу би најпре превезло сидро узводно што је могуће даље од брода. Затим би бурлаци вукли конопац којим је сидро везано за брод, тачније за велико буре на средини палубе, а брод се кретао у жељеном смеру. Очигледно су користили и једра када је дуваоо повољан ветар.
Василиј Верешчагин. Википедија.
Рјепин није једини сликар који је овековечио бурлаке. Има и других предивних слика посвећених овој теми. На пример, Василиј Верешчагин је насликао „Бурлаке“ 1866. године, шест година пре Рјепиновог ремек-дела. Алексеј Саврасов је годину дан пре Рјепина насликао своју „Волгу код Јурјевца“, где је такође приказан овај исцрпљујући посао.