Разорна моћ револуције: Московски кремљ на нишану бољшевика

Бољшевички устанак у Петрограду 25. октобра одиграо се релативно брзо и без великих жртава, што се не може рећи за ситуацију у Москви.

Црква светог Константина и Јелене и Беклемишевска кула после артиљеријског напада на Московски кремљ, 5-16. новембар 1917.

П. П. Павлов

Борбе су трајале неколико дана. Погинуло је на стотине људи. Тадашње догађаје у садашњем главном граду многи третирају као почетак Грађанског рата у Русији. Кремљ, као центар старог града, био је сведок најгорег могућег развоја ситуације.

Рупа у централном зиду Успенског храма после артиљеријског напада на Московски кремљ. Спољни зид. 5-7. новембар, 1917.

П. П. Павлов.

Када је вест о устанку у Петрограду (данас Санкт Петербург) и свргавање Привремене владе стигла до Москве, бољшевичке трупе су већ добиле наређење да заузму Кремљ. То је и учињено 26. октобра. Бољшевици нису наишли на отпор.

Рупе у централном зиду Успенског храма после напада на Московски кремљ. Поглед са куле. 5-7. новембар 1917.

П. П. Павлов.

У међувремену су се противници бољшевика окупили на митинг у граду. Оружана сила на коју су се они углавном ослањали били су кадети и питомци војних училишта.

Чудов манастир после напада на Московски кремљ. Музеј Московског кремља. 5-7. новембар 1917.

П. П. Павлов

Кадети су продрли у Кремљ искористивши чињеницу да револуционари нису имали добру везу са руководством. Они су рекли да су трупе лојалне Привременој влади победиле бољшевике и заузеле цео град.

Оштећења на спољној фасади Николајевске куле после артиљеријског напада на Московски кремљ. Поглед са Црвеног трга. Новембар-децембар 1917.

Д. М. Гусев

Револуционари су предали оружје после чега су питомци војних школа многе стрељали (према проценама од 50 до 300 људи), а остале ухапсили.

Унутрашњост Успенског храма после артиљеријског напада на Московски кремљ. Царске двери. 5-7. новембар 1917.

П. П. Павлов

Од 28. октобра су Кремљ контролисале антибољшевичке снаге. Бољшевици, међутим, нису клонули духом и већ следећег дана су се упустили у жестоке сукобе – отворили су артиљеријску ватру на поједине московске четврти, укључујући и Кремљ.

Митрополитске одаје у Чудовом манастиру после артиљеријског напада на Московски кремљ. Оштећења на спољном прозору. 5-16. новембар 1917.

П. П. Павлов

Снаге лојалне Привременој влади очекивале су појачање. У Москви их је било далеко мање него одреда револуционара, и заиста су добијали извесну помоћ све док није пропао покушај премијера Александра Керенског да поново заузме Петроград.

Унутрашњост храма Дванаесторице апостола после артиљеријског напада на Московски кремљ. Олтар. 5-16. новембар 1917.

П. П. Павлов

Артиљеријска паљба је трајала неколико дана, а посебно је била интензивна 2. новембра. Антибољшевичке снаге су трпеле губитке. Бољшевици су се сложили да их пусте уколико ови предају оружје. Одржали су реч, тако да су питомци војних школа напустили Кремљ. Ускоро су бољшевици преузели контролу у целом граду.

Патријаршијска ризница после артиљеријског напада на Московски кремљ. Соба број 3. 14. новембар 1917.

П. П. Павлов

Неколико храмова и манастира Московског кремља било је озбиљно оштећено, као и кремаљске куле и зидине. Када је управо именовани бољшевички министар образовања Анатолиј Луначарски сазнао за ову штету поднео је оставку. Међутим, после Лењинове интервенције поништио је своју одлуку.

Разбијено стакло у коме се налазило Мстиславово јеванђеље у Патријаршијској ризници. 14. новембар 1917.

П. П. Павлов

У овим крвавим догађајима Руска православна црква је позвала обе стране да прекину крвопролиће. После сукоба је црква издала овакво саопштење: „Руска артиљеријска оруђа су отворила ватру на највећу светињу Русије – на Московски кремљ“. Црква је проценила штету начињену Кремљу и поднела специјалан извештај о томе.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!